Tri američka turista u Japanu prate misterioznu mapu koja ih dovodi do posebnog hrama. Pet dana kasnije, policija pronalazi jednog od njih u prilično sjebanom stanju.
Kada su izašli poster i sinopsis za Temple, film sam odmah stavio na listu filmova za gledanje. Iz perspektive ideje, uvijek mi se sviđaju putešesije zapadnjaka koji se nađu u hororičnim situacijama vezanima za religiju (The Other Side of the Door) ili lokalne misterije (The Forest) istočnih kultura. Oba spomenuta filma i nisu nešto, ali bar imaju pokoji gledljiv element…
Pozitivna stvar dotičnog “Templea” je da traje ispod osamdeset minuta i to bi bilo to – ostalo je epski promašaj. Nije čak ni bitno što u filmu o hramu oni dolaze u taj hram tek negdje u 46.toj minuti (od 75) – veći problem je stvarno očajan scenarij, koji od filma radi ono što bi strani recenzenti nazvali – “bore-fest” – festival dosade.
Kombinacija dosade, klišeja, furanja na J-horror elemente i “šokantnog” twista na kraju… Ne planiram pisati dalje o ovome, dovoljna mi kazna bila da sam pogledao cijeli film bez premotavanja ;)