Plane Dead (2007)

Ooooo da. Avion usred ekstremnog nevremena. Cirka četvrtina aviona je popunjeno, a u avionu se mogu naći: seksi stjuardese u minicama i ugodno raskopčanim košuljama, FBI agent sa zatvorenikom koji bježi od ruske mafije, profesionali golfer, par bedastih teenagera, agent za sigurnost avio prometa, par briljantnih znanstvenika, naoružani čuvar i supertajni teret – zombie. Usred turbulencije, zombie žena izlazi iz svoje “kutije”, čuvar puca po njoj, ali stvar završava dosta gadno po njega. Zombie infestacija se počinje širiti avionom i kažin počinje.

Netko bi rekao, jebeš zmije u avionu, zombiji u avionu su prava stvar ;) Kako si sami možete shvatiti po kratkom opisu situacije u avionu, očekuje vas sat i pol nevjerojatne akcije u nebu. Korištenje aviona kao lokacije za zombie film ima svoje pluseve i minuse. krenuti ću od pluseva, kojih ima iznimno malo, tj. kad bolje promislim samo jedan – skučeni prostor iz kojega nemožeš nikako izaći. Kombinacija toga, od Svijeta odrezanoga prostora sa nevremenom i hordom zombija daje jednu zabavnu, ultra B, atmosferu. Negativne stvari su sve one koje vam zdrav razum može nabrojati – od razno raznih limitacija ponašanja, rasturanja, skrivanja, bježanja – sve u svemu preživljavanja.

Razvoj priče i događaja nema ama baš ikakve veze sa realnošću. Osim što neke osnovne karakteristike leta aviona izgledaju kao da autori nikada nisu koristili zrakoplovne usluge, mogu se pohvaliti da me “Plane Dead” naučio slijedećem:

– između katova aviona imaš prostore velike kao industrijska skladišta
– iza stakla u WCu postoje veliki “tajni” prolazi
– u avionu možeš bez beda pucati pištoljima i mitraljezima, nemože se ništa loše desiti
– u avionu možeš bez problema detonirati bombu koja eksplodira u krugu od 15 metara, ali stabilnost aviona neće biti nikako stavljena pod upitnik
– ako usred vožnje iščupaš vrata aviona, pocuclati će se samo zombiji, a avion normalno vozi kao da mu se ništa nije desilo

Ako ste mislili da je ovo gotovo, još dva detaljčića:

– ako te slučajno MIG američke vojske gađa raketama i uspješno pogodi, te ti detonira jedan dio trupa, avion će bez beda nastaviti svoju vožnju
– ako avionu otkaže sve i svašta, on pada, ali uspijeva bez problema i bez pilota sletiti u pustinju

Woohoo, ovo su samo neki od detalja koji vam mogu objasniti kakav je tip filma “Plane Dead”. Scenaristi se uopće ne pokušavaju kontrolirati sa eskpadama u turbo mega B akciju, pa zašto bi gledatelji u tome vidjeli nešto loše. Kad znaš da su stvarno htjeli (i uspjeli) ekstremno pretjerati, možeš jedino go with the flow i shvatiti film kao zajebanciju.

Da, na ovoj slici gore je žena zombiju zabila kišobran kroz glavu i otvorila ga. To je jedna od dvije smiješnije fore. Druga je kada baba zombie bez zubiju pokušava tipu zagristi ruku, ali jednostavno ne ide…

Zombie akcija je nakon “uvodnih” pedesetak minuta prilično česta. Zombiji izgledaju solidno, pomalo modernizirano sa nekakvim lažnim žutim lećama u očima, ali malo mi je smetalo što se više ponašaju kao vampiri. Naime, bacakaju se na ljude i počinju ih “jesti” od istog mjesta gdje Draculina ekipa cucla krv. Čudno, ali ovo je jedan od rijetkih zombie filmova koji nema uobičajene scene kada hrpica zombija čupa žrtvi unutarnje organe i potom ih proždire. Zapravo, ovdje osim spomenutog hranjenja “vratom”, nema neke manije za prežderavanjem, nego se više puca na infekciju te stvaranje novih zombija.

Glede efekata, mnogo stvari se radilo koristeći računala. Ok, logično je da će se avion i nevrijeme simulirati kompjuterom, ali iskreno mrzim vidjeti CGI efekte koji se koriste za prikaz rana od propucavanja vatrenim oružjem.

“Plane Dead” je film koji će sam po sebi pasati publici koja bi ovakav tip filma htjela pogledati. Kada znate u što se upuštate, sve prozirne greške scenarista neće biti loše nego zabavne, a ponekad i toliko bedaste da postanu smiješne.