Price iz Nepricave (stories of true horror)

[Charlie surfs again]

Par rechi o Familiji...



"Vi ste od svoje dece napravili ovo shto su ona danas... Ova deca koja su na vas krenula sa nozevima, to su sve vasha deca. Vi ste ih uchili tako, ja ne. Ja sam im samo pomogao da se uzdignu, da stanu na svoje noge... Vi sve to mozete baciti meni na teret, ali ja sam samo ono shto postoji u svakome od vas. Moj otac je vash sistem... Ja sam iskljuchivo ono shta ste vi od mene napravili. Ja sam vasha reflekcija, vash odraz u ogledalu." - Charles Manson -

Charles Milles Manson (rodjen 11. novembra 1934.) je osoba sa neuobichajeno jakim sposobnostima da dominira medju drugima. On je osnovao destruktivni kult "sudnjeg dana" oko sebe, koji su mediji kasnije zvali i "Familija". U jednom trenutku Familija je brojala oko 100 pripadnika koji su ziveli na Spahn Ranchu nekih 30 milja udaljenom od Los Andjelesa. Mansona su njegovi sledbenicima videli i kao "Boga" i kao "Satanu" u isto vreme. Kao guru Familije, otvoreno je tvrdio da je zapravo on reinkarnacija samog Isusa Hrista. Manson je posebno bio zabrinut zbog unishtavanja prirode i zagadjenja. Jednom prilikom je prokomentarisao : "Vasha voda umire. Vashe shume odumiru. Vash divlji svet je zatvoren po zooloshkim vrtovima. I vi sami ste zakjuchani u zooloshkim vrtovima. Ti si u zooloshom vrtu choveche, kako se osecash povodom toga ?"

Charlijeve devojke
"Mi smo sve bile nazivane Charlijeve devojke, ali Charli nam je chesto govorio, zapravo svaki dan nam je to ponavljao, "Vi, ljudi, ne pripadate meni, pripadate iskljuchivo i samo sebi." Ali ja sam lichno osecala da pripadam samo Charliju. Imao je seksualne odnose sa svima nama, sa svim devojkama. U pochetku sam bila jako ljubomorna dok nisam doshla do spoznaje da on vodi ljubav sa devojkama iskljuchivo radi same ljubavi a takodje i da bi ih vratio nazad njima samima. Mi, devojke, smo imale i medjusobne seksualne odnose. Za mene jednostavno nije postojala granica shta bih sve uradila zbog njega. Bila sam u ljubavi sa svojom reflekcijom a ta reflekcja o kojoj govorim je bio upravo Charles Manson."


Susan Atkins a.k.a. "Sadie Mae"
Sadie je zaista uzivala dok je ubijala Sharon Tate. Kasnije je tvrdila da je to bilo najuzbudljivije seksualno iskustvo u chitavom njenom zivotu. Prisecala se kako je osetila neodoljivu potrebu da pije njenu krv. "Krv je bila tako neobichno lepljiva da sam prinela svoju ruku do lica i osetila miris krvi. Stavila sa ruku u usta i olizala krv sa prstiju..."
Razmishljala je o tome da izvadi Sharonino nerodjeno dete iz utrobe i da ga odnese Charliju zamotano u peshkir. "Kako bi Charli bio ponosan da sam se pojavila sa bebom izvadjenom iz materice te zene." Takodje je razmishljala i da izvadi srce i da ga pojede, i da bebu natakne na razanj i ispeche je na vatri.




Leslie Van Houten
Leslien prijatelj koji ju je video u sudu, izjavio je : "Teshko mi je bilo da poverujem da je to zapravo ona. Poprichao sam sa njom na momenat, setila me se i bilo joj je vrlo drago shto me vidi, ali to ipak nije bila ona devojka koju sam znao tolike godine... Neshto se dramatichno promenilo... Izgledala mi je totalno psihichki neizbalansirana, nestabilna."




Patricia Krenwinkel
Katie, kako su je zvali u Familiji, je bila deo "odreda smrti" koji je poslat na Cielo Drive i u kucu porodice LaBianca u Los Felizeu. Posle ubistva Lenoa i Rosemary LaBianca, Katie, u napadu inpiracije zla, je urezala rech "WAR" na stomaku mrtvog choveka koristeci viljushku za rostilj. Kada je policija sutradan nashla telo, viljushka je i dalje visila zabodena u stomak.




Squeaky Fromme
4. septembra 1975. chlan Familije Squeaky Fromme je uspela nekako da pridje predsedniku Fordu kada je ovaj bio u poseti Sacrementu i uperi u njega pishtolj. Srecom agent Tajne Sluzbe je uspeo da je sprechi da ispali metak.




Tex Watson
Kada je Charles "Tex" Watson ushao u Cielo Drive, dom Sharon Tate i Romana Polanskog uzviknuo je : "Ja sam djavo. Doshao sam da odradim djavolji posao." I tachno je to i uradio. Sve zrtve su umrle od metaka njegovog pishtolja i vishestrukih ubodnih rana koje je upravo on naneo svojim nozem. Abigail Folger je izbodena 21 put. Voityck Frykowski je upucan jednom i izboden 51 put. Jay Seebring je upucan dva i izboden shest puta. Steven Parent je upucan sa 3 metka. Sharon Tate je izbodena 16 puta. Kad se digla prashina Tex je pobegao nazad svojoj kuci u Teksas. Tamo je uhapshen i izruchen Kaliforniji. Dok je chekao na sudjenje izgubio je dosta na kilazi i bio je nesposoban da govori i da sam uzima hranu. Dostigao je stanje akutne psihoze i poslat je u "Atascerado drzavnu bolnicu". Chim mu se stanje poboljshalo sudjeno mu je, proglashen je krivim i osudjen na SMRT.


Godinu dana kasnije Vrhovni Sud je ukinuo smrtnu kaznu u Kaliforniji i Teksovo psihichko stanje se ubzro poboljshalo skroz. On je u zatvoru pronashao Boga i posvetio svoj zivot Bozijoj sluzbi sa istim entuzijazmom sa kojim je ubijao svoje zrtve. Kao totalno nov chovek, Tex je postao propovednik, muz i otac (zahvaljujuci pravima zatvorenika na intimne odnose u okviru ustanove). Iskreno se nada da ce biti uskoro pushten na uslovnu da bi mogao da propoveda rech Boziju.



Bobbie Beausoleil
Bobbie je igrao Lucifera u filmu Kenneth Angera "Scorpio Rising". Anger, reziser ezoterichnih stremljenja, je uveo Bobbya u mrachni svet obozavanja Djavola. Lebdeci na LSDu Beausoleil je metamorfozirao iz "Usamljenog Orla" u " Andjela nepokornosti".

"Kenneth je sve to izneo na videlo. Napravio je od mene zvezdu "Luciferovog Izdizanja", i ja sam se bukvalno izdizao, i doveo me do stanja da sam ja stvarno poverovao da imam tu moc u sebi kojom zrachim... Sa svakim novim LSD tripom sve to je postajalo josh jache iskustvo totalnog unishtenja planete Zemlje. Doziveo sam i Lucifera - "ovozemaljskog andjela". Verovao sam tada da mi je Kenneth tokom tih rituala, pomagao da spoznam sebe, da je ono kako sam sebe tada dozivivljavao bilo samo iz razloga shto to zapravo i jesam bio ja."
U zatvoru, Bobbie je prekriven naci tetovazama postao deo Arijevskog Bratstva. "Ljudi i zene ove porodice, moja braca i sestre, su me pratili i bili uz mene i tokom ubistava, i u pritvoru, i po sudovima pa sve do zatvora i chekanja na izvrshenje smrtne kazne i to samo zbog ogromne ljubavi koju su gajili prema meni..."



Danny DeCarlo
Danny, chlan motociklistichke bande "Straight Satans", doshao je na ranch da popravi Charlijeve motore trotochkashe. Kao i Bobbie, i on je ostao da zivi na ranchu samo zbog prelepih devojaka. Posle popravke tih motora on je prepravio i pretvorio nekoliko automobila u pustinjske bagije (dune buggies).

Charli je zapravo zeleo da se preko Dannya pozveze sa Straight Satans-ima da bio zadrzao nepozeljne uljeze podaleko od rancha. Ipak Straight Satans nisu bash voleli Charlija i zeleli su da povrate Dannya u svoju bandu. Jednog dana su se dovezli na ranch i pretili da ce silovati i poubijati sve prisutne ako se Danny ne vrati sa njima u Venice. Charli je tada ponudio svoj zivot u zamenu da oni smesta napuste ranch. Bajkeri su bili tolko shokirani Charlijevom izjavom da nudi svoj zivot da su smesta napustili ranch bez ijedne rechi.



Dennis Wilson
Charli je planirao da zapochne svoju muzicku karijeru country pevacha uz pomoc svog prijatelja Dennis Wilsona iz Beach Boys-a. Pre selidbe na Spahn Ranch Charli je bukvalno zaposeo Dennisovu kucu u Malibuu. Kako se svakim danom pojavljivalo sve vishe i vishe ljudi u kuci koji su dolazili na Charlijev poziv, Dennis je zatrazio od Charlija da napusti kucu. Uprkos svemu, ostali su u dobrim prijateljskim odnosima. Dennis je Charlija kapirao kao vrlo talentovanog muzichara i otkupio je od njega jednu pesmu koju je Charli napravio pod nazivom "Cease to exist". Beach Boys-i su izdali tu pesmu pod imenom "Never learn not to love" na njihov albumu "20/20" i kao B stranu singla "Blue birds flew over the mountain"




Spahn Ranch
Spahn Ranch je bila jedna stara lokacija za snimanje western filmova, i Familija ju je nashla sasvim sluchajno dok su se vozili kroz okolne planine. To je bila neka vrsta "drzave" koja je reflektovala tu bandu odbachenih i neuklopljenih ljudi koje je Charli okupio u svom "crnom autobusu". Familija je iznajmila ranch besplatnop poshto je Charli poprichao sa vlasnikom, George Spahn-om, i ugovorio sa njim da devojke brinu o Georgeu. Na ranchu je Familija iskoristila sve potencijale i ponashala se kao kod svoje kuce pa je Charli postao i "glavna babica" posle pomaganja pri porodjajima gde su se rodile chak tri bebe.


Vlasnik George Spahn
sa jednom od devojaka :

[Charlie surfs again]

Večinu znam sa ostalih internet strana i wikipedije ali tebi čista petica(5) na trudi i što si sve stavio na jedno mjesto...tak da ne tražim kad mi nekaj drugi put bude trebalo..svaka čast samo tako nastavi..

Ma to je nista brate veruj mi, ja samo izvrshavam svoju svetu misiju. Po zadatku naravno...



Ljudi sa djubrista

"Gde odlazi sav taj otpad, kada imamo toliko djubreta pored puteva, i naftne mrlje na vodama, a imamo i ljude sa djubrishta, mi smo ti ljudi." Familija je prezivljavala skupljajuci hranu iz ogromnih kontejnera pored supermarketa.




LSD
Clanovi Familije su uzimali LSD redovno svakoga dana. Po Charlijevim tvrdnjama "Kada chovek uzme LSD dovoljno puta on dostize stanje nistavila, stanje bez ikakvih misli." Linda Kasabian, koja je postala glavni svedok protiv Familije u zamenu za potpuni imunitet, sama je uzela preko 300 tripova i u to doba nije mogla da razlikuje stvarnost od fantazije.



Dolina smrti (Death Valley)
Charli i Familija su se preselili na Barker ranch u Goler Washu dublje u pustinju Doline Smrti jer su zeleli da budu sto blize zivotinjama, pokusavajuci da od njih nauce kako treba pravilno ziveti. Carli bi govorio svojim sledbenicima da slobodno puste skorpije da hodaju po njima : "Morate uciti od njih. One su iste kao i vi. Mi smo svi u ovome zajedno..."





Psi
U Golder Washu zene su bile podredjene u odnosu na pse. Psi su imali specijalan tretman. Carli bi govorio : "Ne odnosite se prema psima kao prema ljudima. Tretirajte ih kao pse. Oni su daleko bolji od ljudi." Psi bi jeli prvi a onda bi svi ostali jeli ono sto bi ostalo iza pasa.




Specijalni dodatak za kraj

Preturajuci po IMDb-u ovih dana naleteo sam i na neke dodatne moguce motive koji nisu tolko prezentovani javnosti iz razumljivihg razloga al su svakako interesantni, evo u originalu :

So until recently I felt that the "drug burn" theory for the murders had only been thought of as a possible motive before the killers identities and reasons were revealed back in 1969, but now I've stumbled upon information saying that there is evidence linking Frykowski and Folger to Manson long before Tate-Labianca, and that perhaps Manson was hired by people high up in the drug chain to off these people. Additionally, there are supposed connections with Susan LeBarge, the Labianca's daughter, and the Family before the Labianca's were murdered. LeBarge later went on to assist Charles Watson in his attempts to receive parole. So... yeah, this is all new info to me. Also, I knew Manson had visited Cielo Drive before the murders, but now I find out that Watson and some of the girls (Susan Atkins and Catherine Share I believe) had hung out there before and swam in the pool. Man, there's just so many details to this case, it keeps unraveling. Anyway, if someone could perhaps elaborate on some of the points I brought up, it'd be greatly appreciated.

another theory is it was a drug burn. There are several variations of this theory, mainly revolving around Frykowski being the main target in the murders. Frykowski was a renegade drug dealer, going against the grain of the drug circles and stepping on big time dope dealers toes and turf. Someone high up in the dope trade was very angry at him and wanted him dead. Abby was Frykowski's bank roll so she in turn had a hand in it. Jay, was more of a user not a dealer, but had run afoul as well. The circle of friends and dope dealers they hung out with included Mama Cass and her crowd, and through them Manson and the family. It's thought that someone high up wanted to see at least one or more people dead in that house, and need to find the right person to do the job, and this is where Manson came it. He was basically a ticking time bomb, with his own twisted reasons for revenge, which probably included all the other theories above. He was basically 'hired' to do the job. or in his case, get people to do it for him. Another version, provided by ex family members and associates, include Rosemary Labianca in LSD dealing with people at the Tate house, and in turn people from the Tate house dealing to members of the family. There was a big burn involved, depending on who says what, involving large amounts of money, and some say family members. the extreme version is that Linda was burned by Frykowski for MDA, Tex was invloved as well. Another twist in that is that Linda and some of the other girls were involved in 'porn movies' with one or more of the Tate victims and other stars, and someone didn't want those tapes out there. along with this, ex family members and associates link Charlie and Abby, and Shorty to all knowing each other back in 67 in San Fransico, and that Charlie and Abby were friends, Abby giving money to Charlie from time to time, suddenly Abby stopped, and Charlie was always angry at her.

A shto se tiche uticaja Mansona na domacu "pop-kulturu" mozemo da se pohvalimo po meni najboljim domacim HCpunk bendom Charlie don't surf mada ova odlichna veza Mansona i Apokalipse ("Apocalypse Now") i nije bash cisto njihova ideja nego su je maznuli sa interneta, a za kultni logo gde je ucrtano umesto svastike BGXHC su dobili ideju od benda Negative FX (al odlichno je akcija u svakom sluchaju !) shto moze da se vidi iz prilozenog omota njihovog izdanja :

[Charlie surfs again]

Da polako zaokruzimo ovu pricu o Mansonu. Za kraj ako vas je ova prica iole zaintrigirala pokusajte da pronadjete sledece filmove koje vam najtoplije preporucujem a posebno obratite paznju na genijalni underground dokumentarac Charles Manson Superstar :

Manson (1973)


http://www.imdb.com/title/tt0068918/

Helter Skelter (1976)


http://www.imdb.com/title/tt0074621/

Manson Family Movies (1984)


http://www.imdb.com/title/tt0183492/

Charles Manson Superstar (1989)


http://www.imdb.com/title/tt0097047/

The Manson Family (2003)


http://www.imdb.com/title/tt0118840/

Helter Skelter (2004)



http://www.imdb.com/title/tt0383393/

[Charlie surfs again]

A sad jedan moj autorski rad koji sam bas danas budzio...
valjda je vredelo tolikog cimanja ?
Videcemo...


PRICA IZ NEPRICAVE (Pravi Srpski Psiho)


Ova prica koju cu sad pokusati da vam ispricham je u celini istinita uz malu ogradu ako bude nekih nejasnoca i kontradiktornosti samo zbog chinjenice da neke stvari nikada nisu do kraja razjashnjene a i policija nikad nije dala u potpunosti zavrsen zvanican izvestaj o tome sta se zapravo dogodilo tog leta '96 jer su verovatno mislili da je bolje neke stvari precutati tj. da srpska javnost posle Dejtonskog sporazuma i svega shto nam se desavalo u prvoj polovini 90-ih mozda nije bila bash najspremnija za nesto takvo. Znaci shto se mene tice i mojih izvora informacija sa vise strana nista nije niti dodato niti oduzeto samo sam sve price verzije uklopio u jednu koja deluje kolko tolko najrealnije jer neke stvari zaista zvuce isuvise bizarno da bi bile istinite (kanibalizam i slichno).

Mesto u kome se odigrala ova tragedija, mali gradic u Vojvodini ovoga puta ce se zvati Nepricava a umesto pravih imena ljudi koji su bili umesani ce biti samo inicijali a zasto bice vam jasnije u daljem toku teksta.

Glavni junak ove price je V. ('96 imao 23 godine) momak od 200 kila ali kada ga budete zamishljali ne zamishljaje niakako one nagojene amerikance koji od one dzank hrane ne mogu ni dupetom da maknu, jer ovaj decko je odrastao u Srbiji i naime i pored svog genetskog nasledja koje mu je dalo izgled dzina sa visinom od 2 metra i zaista brutalnom tezinom se jako dobro krece cak mnogo bolje od nekih koji imaju samo 100 kila i stoga je uvek spreman za bilo koju vrstu akcije. Znam da je ovo tesko zamisliti jer verovatno niste nikad u zivotu sreli takvu osobu ali ja vam ovo govorim iz iskustva jer sam imao prilike da ga vidim i uzivo i ostao sam malo je reci zapanjen jer definitivno sam mislio da ne postoje dva takva lika u Srbiji da je on jedan jedini, unikat. Tek kada sam neko vreme posle toga video i njegovog mladjeg brata koji izgleda bukvalno isto ko on, i tezina i visina i pokreti i sve bilo mi je jasno da ipak nije jedini. Njih dvojica zajedno izgledaju jako , jako zajebano i u choveku se odmah budi neka nelagonost i bez da je upoznat sa ovom pricom. Kada sam ga ja prvi put video nisam realno imao pojma sta je uradio pa mi je opet bilo nekako neprijatno u njegovom prisustvu, ne znam ni ja zasto da budem iskren. Nadam se da ovaj detalja moze da vam pomogne da stvorite ipak neku kolko tolko realnu sliku o zaista nesvakidashnjoj pojavi V-a.

Prica pocinje '96 kada su V. i njegov najbolji drug iz detinjstva M. resili da udju u posao sa preprodajom ekstazija jer ako se secate tad je tek krenula ta tehno kultura kod nas pa su oni bili jedni od prvih u tom poslu sto se tice rejona Nepricave i okoline. V-a su se svi pomalo plasili u kraju ne zato shto je bio nasilan, cak naprotiv uvek je bio miran i prijatan prema okolini ali njegov izgled je u ljudima budio neku nelagodnost pa su cesto zazirali od njega iako su znali da im ne bi nikad naudio u principu, ali za svaki slucaj ga ipak nikad nisu cimali za bilo shta. Uglavnom postojalo je to neko strahoposhtovanje prema njemu oduvek, dok je njegov burazer bio skroz u drugom fazonu, i nikad se nije petljao u bilo kakve ilegalne akcije.

Osisani do glave, uvek u pokretu, V. i M. su ubrzo poceli dobro da zaradjuju na ekstaziju i bas im je krenulo. E tu sad dolazi ko u svakoj prici sa gudrom do one negativne strane iz koje moze svashta da se izrodi, uglavnom nikad nisto dobro, samo loshe. Ali M. koji se odlucio da prevari svog najboljeg prijatelja i da ga zavlaci za odredjenu svotu novca koja u ovom slucaju zaista nije bitna, mislio je da ce se lako izvuci iz sranja jer ipak V. mu je bio najbolji drug jos iz detinjstva, kroz mnogo toga su prosli zajedno i zato je bio ubeedjen da ce na kraju naci taj novac i da ce srediti problem koji je nastao. Ocigledno M. nije dovoljno poznavao mracnu stranu svog prijatelja V-a i ozbiljnost novonastale situacije pa je isuvise rizikovao tim pokusajem zavlacenja za novac i drogu shto se kasnije pokazalo kao skroz pogubno po njega. Najverovatnije je mislio "OK to mi je drugar, znamo se tolko dugo, sredicemo to vec nekako." Ali ono shto je usledilo M. nije mogao da pojmi da ce da se desi ni u najludjim snovima. Zaboravio sam da pomenem da su i V. i M. obozavali pit bulove i drzali u svojim dvorishtima i po nekoliko pasa i trenirali ih. To je bilo jako popularno u prvoj polovini 90-ih , mozda ne toliko kao danas ali dosta momaka shirom Srbije je pocelo da nabavlja pitove i da ih trenira.

Ko i svakog dana V. je pozvao telefonom M. da dodje kod njega da se malo zezaju sa kerovima i da popricaju oko posla tj. narodski receno da izbleje jer nicim drugim se nisu bavili osim tom unosnom prodajom eksera. M. je ubrzo dosao i tek kada je stupio u kucu V-a shvatio je da nesto nije u redu i da nece na dobro da izadje. V. je konacno pokazao onu svoju najmaracniju stranu koju je godinama veshto prikrivao i zatrazio od M. da mu smesta preda ili novac ili gudru. Narvno M. nije imao toliki novac a posebno ne kod sebe, ali to nije zanimalo V. pa ga je prebio dobrano a onda ga vezao i drzao u svojoj kuci pod prisilom nekoliko dana. Posto su on i brat ziveli tu sami niko nije saznao za taj incident danima osim naravno burazera koji je bio shokiran jer niikad nije video svog brata u tom fazonu. Uvek je bio smiren i nikad nije odavao ni naznaku da je spreman da uradi takvo nesto. Posle nekoliko dana zatvorenistva M. je poceo da kumi i moli V. da ga pusti ali ovaj je postao samo jos gori i konakcno mu je nesto puklo u glavi. Naredio je bratu da uzme kameru i da sve snima. Onda je uzeo pistolj iz shteka i tek tako jednim pucnjem u celo ubio na mestu svog najboljeg prijatelja. Brat je bio u shoku jer zaista nije imao ideju shta ce da se upravo dogodi, ali morao je da cuti jer je poceo sada zaista da se zesce plasi V-a iako mu je brat najrodjeniji. Razmishljao je u svojoj paranoji ako je ovaj spreman da tek tako ubije svog najboljeg druga iz detinjstva shto bi on bolje prosao. Kad se sve zavrshilo i M. lezao mrtav na zemlji burazer je krenuo da ugasi kameru jer je mislio da je to to i da je gotovo. Ali ne, V. mu je naredio da nastavi da snima bez ikakvog objashnjenja zashto. Onda je uhvatio lesh i odneo ga u kupatilo i stavio u kadu. Uzeo je testeru i na zaprepashcenje njegov brata iskekao telo na komade. Cela kada je bila prepuna krvi a prskalo je i po plocicama. Kamera je sve to i dalje nemo snimala. Rasparchavshi telo na komade, uzeo je delove i odneo psima u dvorishte da ih nahrani kako bi se oslobodio dokaza. Kako su dani prolazili malo po malo i kerovi su pojeli chitavo telo koje je u medjuvremenu stojalo raskomadano u ogromnom zamrzivachu. V. je iz nepoznatih razloga zardzao samo shake ubijenog i kada je policija konacno kasnije otkrila slucaj to je bio jedini dokaz da je taj decko tu ubijen. Krvi nije bilo, tela nije bilo, sve je bilo sredjeno pod konac tako da niko ne provali sta se zapravo tu odigralo. I proshlo je jedno 10-ak dana i niko zaista i pored nestanka M. nije posumnjao da to ima bilo kakve veze sa V. tako da se policija nije ni raspitivala kod njega za M. Poshto su imali indformacije od standardnih lokalnih cinkarosha da se nestali bavio prodajom narkotika ostavili su taj slucaj u zapecak jer tako se u Srbiji tretiraju "narkomani" iako M. nikad nije bio narkoman niti je uzimao bilo koju vrstu droge ali zna se kakva je nasa policija. Jednom recju GLUPA (A.C.A.B.).

Ali osecaj grize savesti se neminovno javio vrlo brzo kod burazera koji je dijametrano suprotna lichnost od V. iako su realno lichili ko jaje jajetu. Ljudi koji ih nisu poznavali mislili su za njih da su blizanci. I upravo ta griza savesti mladjeg brata i kobni VHS snimak je doveo do kulminacije i velikog finala ove price. Znaci posle 10-ak dana od ubistva burzaer vishe nije mogao da izdrzi taj pritisak dok se V. ponasao kao da se nista nije dogodilo,i zato je otisao do svog najboljeg druga P. kuci i poneo kasetu sa sobom jer je imao potrebu da to podeli sa nekim u koga ima povrenja a ko ga nece izdati jer mu je pravi drugar. Kasetu su pogledali u neverici i kaseta je navodno ostala kod P. kuci. Kada se posle toga burazer vratio svopjoj kuci V. ga je sacekao sa pitanjem gde je kaseta jer nije na mestu gde je stajala. Prestravljen od samog pogleda V-a burazer je odmah sve ispricao shta je i zato uradio sa kasetom. V. nije nishta rekao, samo je uzeo pistolj iz shteka i prosao pored brata ni ne pogledavsi ga. Brat je ostao u kuci u uzasu i shoku, bez snage da bilo shta ucini.

V. je krenuo ka kuci prijatelja svog burazera da uzme kasetu nazad da bi je unishtio ili shta god. Ali kao u najlosijoj prichi P. je bash neposredno pre toga izasao iz kuce i u kuci su sad ostali samo majka i otac koji su sedeli u kuhinji i mladja sestra koja je bila na spratu u svojoj sobi. Odma sa vrata V. je poceo da besni na bracni par sa pitanjima gde je P. i kad su mu ovi rekli onako zbunjeni jer stvarno pojma nisu imali o cemu se radi, da je upravo izashao V. je izvadio pishtolj i ubio ih oboje sa po jednim hicem u glavu. Zatim je krenuo na sprat da potrazi kasetu ali sestra od P. je cula pucnjavu u prizemlju i popela se na tavan da bi se izvukla. V. ju je chuo kako se penje i krenuo je za njom da je overi. Srecom devojka je kroz prozor tavana izashla na krov i uspela da pobegne pre nego shto je V. stigao da se popne na tavan. Poshto je ostao sam u kuci krenuo je da trazi kasetu ali je naravno nije pronasao, ubrzo je dosla i policija i V. je uhapsen bez ikakvog otpora. Kaseta nikada nije pronadjena ili barem tako tvrde u policiji. Pravu istinu o sudbini ovog brutalnog snimka verovatno zna samo P. koji je samo pukom srecom preziveo ovaj masakr ali to verovatno od njega nikada necemo saznati.

Poicija je izvrsila pretres kuce V. i burazera i nasla samo te shake u zamrzivachu koje su bile jedini dokaz da je M. ubijen. Na sudjenju V. je kao nadprosecno inteligentna osoba uspeo navodno da prevari citav tim struchnjaka i da ih u ubedi da pati od dushevne bolesti koja je poznatija kao "Multiple peronality disorder" ili "poremecaj vishestruke licnosti", a kod V. se iskazao tako da kad su ga veshtaci pitali zasto je pocinio tako brutalan zlocin odgovorio im je "nisam ja, to je VOB uradio".

Doktori su pali na tu prichu i mi verovatno nikad necemo ni saznati shta je od svega toga sa tim navodnim poremecajem istina i to najbolje zna samo V. ali o tome od njega sigurno necemo nista saznati iz razumljivih razloga. Sudjenje ko sudjenje je vrlo kratko trajalo zbog tolko ociglednih dokaza i zbog dokaza iz samog veshtachenja da je pocinalac dushevni bolesnik koji je u trenutku izvrshenja dela bio skroz neurachunljiv i tako je sudska vlast zbrzala taj slucaj jer je imale mnogo vecih problema u zemlji a i nisu hteli da se dize medijska pompa oko ovoga toga u tom trenutku kada je srpsko drushtvo inako bilo na samom DNU DNA. V. je zato po skracenom postupku u Palati Pravde osudjen na meru lechenja zatvorenog tipa neogranicenog trajanja shto znaci u prevodu : 4. sprat Centralnog Zatvora u Beogradu gde se nalazi psihijatrija sa dushevnim bolesnicima koji su pocinili razna dela pocevsi od kradja pa do ubistava roditelja , komshija i tako toga. Uostalom znate dovoljno o takvim osobama iz shtampe jer svaki dan je crna hronika puna prica o takvim delima tipa "pitomi drvosecha ubio rodjenu babu jer je umislio da je demon", "satanista zaklao majku", zatim "mirni, povuceni mladic iz Novog Sada ubio oba roditelja i isekao ih na komade stavio u vrece i bacio ih u kontejnere". Ne moram uopshte da vam pominjem ovaj poslednji sluchaj masakra u Jabukovcu o kojem vec danima citamo feljtone po svim novinama i ostalim medijima da bi svakom razumnom grdajaninu ove drzave Srbije bilo jasno shta se deshava sa srpskim drushtvom i psihichkim zdravljem gradjana.

Kod nas se naime za razliku od Hrvatske, narod uopshte ne lechi od PTSP-a tj. Post Traumatskog Stresnog Poremecaja koji se javlja posle traumaticnih iskustava kao sto su ratovi, bomabardovanja, izbeglishtva, i uopshte sve najnegativnije shto se upravo u Srbiji dogadjalo tokom chitave dekade 90-ih. Dok u Hrvatskoj za samo 4 godine ratovanja ima prijavljeno preko 200.000 obolelih od ovog poremecaja koji se aktivno leche jer je bolest zaista jedna od zajebanijih, naime ne nastupa odma vec se simptomi javljau tek posle nekoliko godina a nekad cak i posle citave decenije U Srbiji nema ni rechi o tome. A simptoma ima bas dosta, od manichne depresije preko koshmarnih snova u kojima se iznova prezivljavaju traumatichna iskustva pa sve do velike stope suicida. Preko 1000 ljudi u Hrvatskoj po mojim informacijama (ispravicete me) koji su patili od PTSP-a kao posledice traumaticnih iskustava iz rata je izvrshilo samoubistvo. Neki su to uradili i na najbizarnije nachine tipa znam za sluchaj choveka koji je skroz prso i motornom testerom sebi preseko vratnu zilu (Bilo u LATINICI na HRT1). Takvi ekstremni slucajevi naravno nisu retki. Uglavnom poenta svega ovoga je da i pored svih tih samoubistava Hrvatska drzava ipak vodi rachuna o svojim gradjanima kolko tolko a u Srbiji se taj problem tretira kao da ni ne postoji uosphte. Kao da ovde nikad nije bilo rata, sankcija, bede, siromashtva, bomardovanja i svog sranja koje nas je zadesilo u poslednje 2 decenije.

Znachi kod nas niko ne vodi rachuna o tim bolesnim ljudima, a kada se desi neko samoubistvo ili ubistvo obichno se kaze da je covek tek tako pukao ili je imao predispozicije za paranoidnu shizofreniju koja je tek tad isplivala i slichno. Niko vam nikad nece reci nishta o PTSP-u, cak i doktori nerado govor o tome jer znaju kakva je tu kobna greshka napravljena kada se bolest nije tretirala na vreme nego se mislilo "lako cemo, nemoj sad bezveze da plashimo ljude, nek neko drugi posle nas to reshava" i slichno. Znachi klasichno guranje pod tepih, a poshto znamo da je bomabardovanje bilo '99 prave razmere ove opake bolesti sponzacemo tek na pocetku sledece dekade tamo posle 2010. Ali da ne greshim dushi kod nas su ipak malchice u pocetku ipak radili na tome, i to tamo polovinom 90-ih. Setimo se samo chuvenog "Vukovarskog sindroma" koji je u sushtini samo drugachiji naziv za PTSP. A da bi vam bilo jos jasnije koji je to fazon pomenucu "Sindrom Zalivskog Rata" koji se javio posle '91 i americhke intervencije u Kuvajtu kada su mnogi vojnici poceli da oboljevavaju od tada jos neistrazene bolesti pa je cak i americhka vlada pokusala to da prikrije na kvarnjaka ali nije uspela pa se danas falabogu tacno zna sta je PTSP. Svuda se zna sve o tome osim u Srbiji naravno gde se uvek sve negativno guralo u stranu po vec pomenutom principu "lako cemo". E bogme sada placamo za to "lako cemo" i tek cemo da platimo debelo taj nemar i bahato ponasanje drzave a posebno lekara koji su po meni time izdali svoju Hipokratovu zakletvu ali to nek bude njima na chast. Kada PTSP-u dodamo jos i standardni broj dushevno obolelih ljudi od shizofrenije i raznih drugih poremecaja dolazimo do zakljucka da je Srbija jedna jako bolesna drzava (narod bolestan = drzava bolesna, skroz logichno) i pod hitno joj treba lechenje inache moze da se desi da okasnimo sa tim i da lagano krenemo putem sa koga nema povratka...

Uglavnom V. se i dan danas nalazi u CZ-u gde lezi kaznu u toj tzv. "Zatvosrkoj ludnici". Svakih 5 godina skuplja se lekarski tim koji razmatra pojedinacne slucajeve pa i slucaj "Monstruma iz Nepricave", i odlucuje o tome dal je pacijent zalecen dovljno i da li vishe ne predstavlja pretnju po drushtvo da bi bio spreman za resocijalizaiju i povratak na slobodu. Ovo ZALECEN napominjem samo iz razloga jer kod dushevih bolesti nazalost nikad nema kompletnog ozdravljenja - bolest moze da se drzi pod kontrolom samo redovnim uzimanjem lekova i posecivanjem svog psihijatra, i u makar i malim odstupanjem od predvidjene terapije ponovo se ubrzo javljaju stari simptomi koji su opasni i po samog pacijenta a i po drushtvo.



Najverovatnije ce V. ostatak svog zivota provesti u onom kazamatu, u onoj "Prokletoj Avliji" koja se od miloshte u nashoj javnosti zove jos i "Centralni Zatvor", mada uvek postoji i shansa da ga puste svakih 5 godina a kolko sam ja saznao iz svog iskustva u razgovoruima sa njim on je danas sasvim OK, nikad covek ne bi reko da je uradio tako groznu stvar. Najnormalni decko od 31. godinu kada sam ga ja upoznao tamo 2004. samo eto malo neuobicajene pojave. Ja licno, poshto imam radnog iskustva sa takvim osobama osecam dozu empatije tj. saosecam sa njima tako da navijam da shto pre ozdrave kolko tolko da bi bili spremni za zivot na slobodi.

Znam da to mozda vama koji niste imali priliku da prichate ili se druzite sa tim nesretnim ljudima koji su pochinili najstrashnije zlochine sigurno zvuci suludo i bolesno sa moje strane ali poshto ih ja poznajem i licno ipak mi dajte to pravo da imam svoje neko privatno mishljenje. Verujte da je njima mnogo ali bash mnogo teshko jer mrtvi su u grobovima a oni svaki bogovetni dan po onoj ludari koja smrdi na shtalu (al bukvalno) prozivljavaju najvece uzase i placaju po meni sasvim dovojnu cenu za svoja zlodela i mislim da ih bas zato ne treba jos vise kaznjavati i svetiti im se. Dushevna bolest tog tipa kao shto je paranoidna shizfrenija npr. je najveca ultimativna kazna koja moze da zadesi bilo kog choveka VERUJTE MI NA RECH !!!

[bakero]

svaka čast na fantastičnoj temi, sutra se bacam na čitanje, najzanimljivije mi je o onom pacijentu ed geinu, sad mi je kasno laku noć!

[Charlie surfs again]

Na sudjenju V. je kao nadprosecno inteligentna osoba uspeo navodno da prevari citav tim struchnjaka i da ih ubedi da pati od dushevne bolesti koja je poznatija kao "Multiple peronality disorder" ili "poremecaj vishestruke licnosti", a kod V. se iskazao tako da kad su ga veshtaci pitali zasto je pocinio tako brutalan zlocin odgovorio im je "nisam ja, to je VOB uradio".

TRIVIA 1 : Slucajnost ili ne ali bas u to neko doba ili malo ranije na televiziji je isla serija Twin Peaks gde su se svi vadili na zlog duha BOBa.

TRIVIA 2 : Jos jedna slucajnost : isto 90-ih na televiziji se pushtala najbolesnija reklama ikada sto se tiche ionako bolesnog RTS-a. Pogadjate zar ne : "Poshtovanje, VOBan"

E sad jbmliga, ko je ovde "lud" a ko je kome dohak'o i kako, to verovatno nikad necemo saznati...


P.S. "Slusajte druze, oce centrala jednom da pogresi..."

[Charlie surfs again]

Ovo kapiram da svi znate al nije loshe ponoviti gradivo povremeno...



I SFRJ je svog konja za trku imala...

Trobecove Krusne Peci

Metod Trobec : Monstrum iz Doljenja Vas



Po načinu na koji je likvidirao svoje ljubavnice i poznanice, Metod Trobec je sigurno najzloglasniji jugoslovenski ubica. Novine su pisale da je ovaj slovenački vozač viljuškara spalio šest žena. Nazivale su ga monstrumom, demonom, seksualnim manijakom, čovekom-zveri.

Ko je bio Metod Trobec?
Teško je odgovoriti na ovo pitanje. Poslužićemo se zato Frojdom, koji je rekao: "Detinjstvo je otac čoveka!"
Rođen je 6. juna 1948. godine u Planini pri Horjulu, kao vanbračni blizanac iz treće, neželjene, trudnoće svoje majke, udove Marije Trobec. Otac mu je bio stariji i oženjeni čovek, Andrej Malovrh iz sela Rovta. Bojeći se seoskih ogovaranja i bruke, jer je već imala dvoje vanbračne dece, Marija je nameravala da skrije od sveta Metoda i njegovu sestru Cirilu. Njihov otac to nije dozvolio. Deca su rasla u jednoj nesređenoj porodici. Metod je kao dečačić kasnio u razvoju za svojom sestrom. Progovorio je tek u četvrtoj, a prohodao u petoj godini. Njegova učiteljica tvrdila je da kod kuće ništa nije učio i da ga je majka loše odgajala. Bio je zatvoren, sebičan, ćudljiv, usamljen, bez prijatelja i drugara, previše vezan baš za majku. Ona ga je mnogo volela, jer joj je pomagao u njivi i u šumi. On bi ponekad ubijao zalutale pse i bolesne mačke, mada njegov polubrat Rajko tvrdi da se Metod užasavao klanja živine i krvi.
Seljaci iz Rovta pamte da su Trobecovi živeli skromno. Kada je Metod napunio četrnaestu, jedan komšija ga je okrivio za paljenje sena. Dečak je zbog toga bio priveden u miliciju, što ga je teško pogodilo.

Četiri godine kasnije, međutim, Metod Trobec je u Medvodama "pozajmio" moped. Tako je sa osamnaest godina i zvanično došao u sukob sa zakonom i bio kažnjen uslovno na trideset dana zatvora. Godine 1968. Metod je već momak od dvadeset godina, kratkih jakih nogu, širokih pleća, stamenog vrata, guste crne kose, jednom rečju – lepuškast regrut. Vojni rok je služio u Kraljevu i Leskovcu "bez problema". Po povratku iz JNA živeo je šest meseci kod majke, a onda se zaposlio na ljubljanskoj železničkoj stanici i otišao od kuće.

Opsesija – starije žene

Nezadovoljan malom platom, Trobec je početkom sedamdesetih krenuo u svet trbuhom za kruhom. Pune četiri godine radio je u štutgardskoj fabrici automobila "Porše". Tu, u SR Nemačkoj, izučio je auto-limarski zanat, ali i sazreo kao muškarac. Neko vreme se zabavljao sa jednom raspuštenicom, pet godina starijom od sebe.
Interesovale su ga, izgleda, samo starije i iskusne žene. I kada je povremeno dolazio na godišnji odmor u Ljubljanu, Trobec se "družio" sa ženom koja je mogla da mu bude majka. Kada se 1974. vratio u domovinu, Metod Trobec se oženio ovom, dvadeset i dve godine starijom, ženom. Neko vreme živeli su zajedno u novoj kući Marije Trobec, na brdu usred Dolenja Vas. Majka ga je tada često korila što živi sa ženom koja ima dvoje odrasle dece. Metod je majčine prekore ćutke prihvatao. Zauzvrat, bio je grub prema svojoj supruzi. Više puta ju je tukao, a jednom je sa stola bacio na pod pred majčinim očima.
Pored grubosti, Metod je u to vreme sve češće pokazivao sklonost i prema tuđim stvarima. U jednom dvorištu ukrao je luster. Na ljubljanskom kolodvoru varao je i pljačkao starije žene. Pokušao je na prevaru da prisvoji i iznajmljeni auto iz SR Nemačke, ali ga je milicija otkrila. Zbog toga je bio osuđen na trinaest meseci zatvora. Tada mu je, po svemu sudeći, "pukao film".



Još dok je bio u pritvoru, Trobec je počeo da pokazuje znake psihičke nestabilnosti. Vršio je veliku i malu nuždu u krevetu. Lekari su utvrdili da pati od Ganserovog, tj. zatvoreničkog sindroma.
Od robijaškog kompleksa Metod Trobec je lečen 1974. godine u Psihijatrijskoj bolnici Polje. Primio je tri terapije elektrošokom. Brzo se oporavio, pa je pušten sa dijagnozom: psychopathia. Nesreća, kaže narod, nikad ne dolazi sama.
Na vest o Metodovoj bolesti njegova supruga je reagovala tužbom za razvod braka. Nepoverljiv prema ženama, Trobec se drugi put oženio tek četiri godine kasnije, i to mladom devojkom iz sela Dule, posle samo tri dana poznanstva. Nije se najbolje slagao sa svojom novom ženom. Svađao se i sa taštom, što mu je, kako sam kaže, poturila duševno bolesnu kćer. Tražio je od tašte da mu prepiše kuću i imanje, ali je jedino uspeo da joj izmami 60.000 dinara. Tim parama kupio je nov auto. Deset meseci kasnije i ovaj brak se ugasio.

Samoća je opet pritisla Metoda Trobeca. Živeo je kao pustinjak jedno vreme u Zgornjoj Beli kod Kranja. U stvari, u njegovom životu ništa se bitno nije menjalo. Sem neuspeha. Oni su se ređali jedan za drugim. I na radnom mestu vozača viljuškara, u skladištu ljubljanske "Metalke", bio je aljkav, nedisciplinovan, nemaran, grub. Često je odlazio na bolovanje. Još češće je krao robu iz magacina, zbog čega je prijavljen disciplinskoj komisiji. Postao je i pijanica bez mere. Pio je rakiju, vino i pivo, najčešće zajedno. Nasilje, krađe i pijanstvo bili su, izgleda, jedini način da Metod Trobec uspostavi kakav-takav kontakt sa ljudima. Bio je to sada njegov stil života, koji mu je došao glave. Sredinom 1979. Metod Trobec je napravio grubu grešku i otkrio svoje pravo demonsko lice.

Slovenački monstrum

Nemački turista, tridesetosmogodišnji Herman Lempenau došao je te godine u Ljubljanu da provede deo godišnjeg odmora. U gostionici "Cirman" upoznao se sa Metodom, koji mu je obećao da će ga prebaciti do Kranja i poveći Nemčev kofer stavio je u gepek. Posle pola sata, pod izgovorom da ide da telefonira sestri, Trobec je napustio kafanu i pobegao. Nemački turista je tada shvatio da je prevaren. Tri dana kasnije Lempenau je iznenada sreo Trobeca na autobuskoj stanici u Kranju i digao veliku galamu, pa mu je Metod obećao da će vratiti kofer. Naivni turista seo je u "stojadina", ali je u šumi kod Predvora ostao i bez novčanika i bez odeće. Trobec ga je pretukao i opljačkao. Kada je Pavle Arsenovski, službenik JNA, sasvim slučajno naišao na nesrećnog Nemca, ovaj je na prašnjavom drumu poluglasno izgovarao brojeve sa crvenog auta: Lj 144-021. Iste večeri saobraćajna milicija zaustavila je Metoda Trobeca i njegovu "zastavu 101", u kojoj je nađen Hermanov novčanik i nekoliko kapi njegove krvi. Tom prilikom Trobec ništa nije rekao. Milicionari su zato bili prinuđeni da dokaze o razbojništvu potraže u Metodovoj kući.



Ono što su milicionari i inspektori SUP-a iz Kranja našli u Zgornjoj Beli 10, nije moglo da stane u auto već u kamion. Sve sobe ove kuće bile su natrpane ukradenom robom. Osim kofera nemačkog turiste tu su bili kišobran i dokumenta na ime Zorke Nikolić. Za policiju to je bilo ime zvanično nestale osobe. Čim su islednici čuli da je Metod Trobec nekada živeo i u Dolenja Vas broj 22 kod Polhovega Gradeca, otišli su u ovu staru i napuštenu kuću. Gotovo na svakom koraku u dvorištu, kod đubrišta i u samoj zgradi istražitelji su našli ugljenisane ostatke ljudskih tela, delove odeće, dugmad, kopče od brushaltera. U pepelu zidane peći za hleb pronađeni su ostaci lobanja "najmanje pet osoba", kako su utvrdili medicinski veštaci. Andrej Polak, tužilac iz Kranja, krajem aprila 1980. godine, napisao je jasno u optužnici da je Metod Trobec okrivljen za smrt pet žena: Vide Marković, Marijane Cankar, Urške Brečko, Ane Plevnik i Zorke Nikolić. Dokazi protiv Trobeca bili su kosti i pepeo umrlih. Optužen za ubistvo pet žena, Metod Trobec je priznao pet zločina.
Ko su bile ove žene i kako su dospele u užarenu grobnicu?



Vida Marković je bila vanbračno dete jedne osuđenice. Rođena je u Gornjoj Brezovici, ali je odrasla kod bake, tetke i vaspitača u ljubljanskom Domu za napuštenu decu. Trobec je njeno beživotno telo spalio, ali je zaboravio da uništi narandžasti prsluk i belu bluzu. I penzionerka Marijana Cankar živela je sama, kao podstanar na Dolgovom mostu u Ljubljani. Da bi mogla pristojno da živi, radila je kao spremačica po kućama i kao čistačica u zanatskoj zadruzi "Galteks".
Marijana Cankar doživela je samo pedeset i tri leta.
Urška Brečko je imala samo dvadeset jednu godinu kada je 20. marta 1978. u ljubljanskom bifeu "Istra" srela svog ubicu. Tog dana ova nesrećna devojka, koja je dva puta bila silovana, vraćala se iz svog sela Okrožnica kod Zidanog mosta kući u Črnavac.
I udovica Ana Plevnik, bogata i usamljena Ljubljančanka, nabasala je pijana na Trobeca, ali u bifeu "Daj-dam".
Četiri svoje ljubavnice demon iz Dolenja Vas udavio je u proleće. Zorka Nikolić je stradala u jesen, 17. novembra 1978. godine. Imala je trideset dve godine. Bila je rodom iz Gradačca, ali je četiri godine provela u Turskoj. Bila je zaposlena i u "Metalki", a poslednji put u Zavodu za statistiku SR Slovenije. Imala je poverenja u Trobeca, kao i svaka usamljena i priprosta žena. Sve ove žene bile su nesrećna i odbačena bića. Kada su nestale, niko ih nije tražio; kada se čulo da su ubijene, niko za njima nije zaplakao.



Veliko krivično veće Osnovnog suda u Kranju 1980. izreklo je serijskom ubici smrtnu kaznu. Njome je Tolbec ušao u anale sudstva, ne samo kao najveći serijski ubica na prostorima bivše SFRJ, već i kao poslednji osuđenik kojem je izrečena najteža presuda, a koju je Vrhovni sud Slovenije preinačio i zamenio najdužom vremenskom – robijom od 20 godina. Obrazlažući ukidanje smrtne kazne sudije Vrhovnog suda su istakle da je ona nemoguća, jer sklonosti Trobeca da ubija nisu raščišćene na prethodnim suđenjima, mada ga je pregledalo osam psihijatara i sedam psihologa. Stručnjaci su bili mišljenja da nije reč o duševnom bolesniku, ali da je Trobec ubistva počinio smanjeno uračunljiv, mada ne bitno. Optuženog da je svih svojih pet žrtava zadavio za vreme polnog akta, veštačio je i seksolog, dok je on ponavljao da su za sve krivi elektrošokovi koje je primao lečeći se u bolnici za psihijatriju u Ljubljani.



Da nije 1992. pokušao da zadavi jednog zatvorenika, Metod Trobec ne bi dobio još 15 godina zatvora i od 2002. bi već bio na slobodi.
Izvršio je samoubistvo u zatvoru Dob pri Mirni u utorak u ranim jutarnjim satima, obesivši se čaršavom koji je vezao na ventil iznad vrata svoje samice. Njegovo mrtvo telo pronadjeno je ujutro, kad su čuvari otkrili da su vrata ćelije blokirana.



Trobec je verovatno najpoznatiji serijski ubica sa prostora bivše Jugoslavije, a po njemu je 80-ih godina zagrebački punk bend dobio ime "Trobecove krušne peći".

[HorrorHR]

Se sjećaš Vinka Pintarića? Neznam dali je fama o njemu izlazila iz okvira Hrvatske, al znam da je tip bio hit u vecernjem listu, svaki dan je bio report o njegovim "podvizima".

[Donnie Darko]

bas sam se danas sjetio "slovenskog pekara" i naletio na tvoj saznao sam mnogo novih informacij vaspizoan je obrazovan?
sto bi bilo da se gore u tekstu spominje profesor?

[Charlie surfs again]

A sada matori zlotvor slovenske krvi, pa moze se slobodno reci jedan od nas...

Andrei Chikatilo



“Ja sam greshka prirode, pobesnela zver…”
Andrei Chikatilo

70-ih godina proshlog veka Sovjetske vlasti su odbacivale bilo kakvu ideju da se u SSSR-u deshavaju serijska ubistva. I naravno sve to u ime dobrog imidza komunizma pred svetom. Pa ipak nezapazen medju njima je ziveo chovek koji ce postati najveci serijski ubica u modernoj istoriji.
Andrej Romanovich Chikatilo je rodjen u Ukrajini 1936. U 5. godini njegov stariji brat je odlutao predaleko od kuci da bi kasnije bio kanibalizovan od strane izgladnelih seljaka jer je 2. svetski rat vec pocheo.
Chikatilo je imao shto bi mi danas nazvali stvarno tezak zivot ali po sovjetskim standardima to tada nije bilo nishta posebno. Bio je svedok nekih uzasavajucih prizora jer je proziveo period nacistichke invazije na Ukrajinu. Ziveo je u zemlji kojom je vladao Staljin, u kojoj je na 10-ine miliona ljudi pogubljeno, slano u Gulage, umiralo na putu do Gulaga, umiralo po Gulazima. Ljudi su masovno umirali na svakom koraku. Rusi su izgubili 27 miliona ljudi ukupno u 2. svetskom ratu. Dakle to je bila zemlja smrti, rata i uzasa. Ali tako je bilo svima, u svakom sluchaju nije se deshavalo to samo Chikatilu. Ljudi bi ujutru izlazili iz svojih kuca i nalazili mrtva tela svojih sugradjana do kostiju pojedena. I npr. mala devojchica bi prolazila tuda na putu do shkole i to su bili zaista uzasavajuci prizori. I svaka ruska porodica kada bi se upustili u malo duzi razgovor sa njima bi na se na kraju prisetila neke priche povezane na ovaj ili onaj nachin sa kanibalizmom. Npr. njihov komshija je uhvacen jer su mu nashli nechije prste u supi ili lik koji je ziveo preko puta ulice je prodavao “pljeskavice” pravljene od ljuskog mesa. Za vreme opsade Lenjingrada koja je trajala chitavih 900 dana kazu da je najgroznija stvar bila videti na ulici kako ide prema vama veoma dobro ugojen chovek jer svaki takav chovek u to doba u Lenjingradu je najverovatnije jeo ljusko meso jer nicheg drugog za jelo nije ni bilo.



Chikatilov otac je bio sovjetski vojnik koga su uhvatili nacisti za vreme 2. svetskog rata i poslali u radni logor. Chikatilovo zanimanje za komunizam se javilo vec u ranoj mladosti i bio je chlan partije josh narednih 25 godina. U tinejdzerskim danima Chikatilo nije imao puno uspeha sa devojkama, chesto je bivao odbijan i dozivaljavao je veliku sramotu kada bi se pokazao kao impotentan. Zato je vrlo brzo postao opsednut masturbacijom. Ubrzo se preselio u Rusiju u potrazi za poslom i za vreme svojih studija ruske literature na chemu je i diplomirao ozenio se i dobio dvoje dece uprkos svojim problemima seksualne prirode. Posle gubitka interesa za seksualne odnose sa svojom zenom Chikatilo ce par godina kasnije biti optuzen zbog zalbi za “neprimereno seksualno ponashanje” i biti otpushten sa mesta “Savetnika” u jednoj firmi. Ovaj rani incident ce kasnije uticati na njegovo interesovanje sa male devojchice i dechake. I godinu dana kasnije on konachno pochinje da hrani svoju nezadrzivu pozudu za krvlju.



Prve rane na njegovim zrtvama su bile mnogobrojne i plitke nanete nozem i tipichno u predelu grudi jer u tom trenutku Chikatilo je imao svoju zrtvu oborenu na zemlju dok bi on sedeo na njoj vec onesposobivshi je na neki nachin, i te prve rane su bile zapravo rane uspostavljanja dominacije a ne rane nanete sa zeljom da se zrtva povredi ili da joj se nanese bol.



Chikatilo se ubrzo preselio u Rostov gde je radio kao uchitelj u jednoj shkoli i gde ce biti pushteno na slobodu to njegovo monstruozno ludilo i gde ce tokom sledecih 12 godina biti otkrivena najmanje 53 uzasavajuca ubistva uglavom male dece. Ziveci u Rostovu, trgovachkom gradu udaljenom 500 milja od Moskve, lovio je decu na zeleznichkim i autobuskim stanicama. Chikatilo je imao dosta zajednichkog sa onima koje je lovio jer su i oni bili zrtve drushtva koje ih je odbacilo. Noseci crnu koznu medicinsku torbu sa nozem i uzetom Chikatilo je svoje zrtve mamio obecanjima o hrani ili prevozu. Odvevshi ih u sigurne nenaseljene oblasti, kroz shumu obichno, Chikatio bi zapravo od njih pravio hranu za sebe kasapeci svoje zrtve, vadeci im ochi, odgrizavshi im bradavice, komadajuci im delove tela, seci ih na sitnije komade. Unakazivao je svoje zrtve da bi dostigao osecanje moci i kontrole i tim putem zapravo zadovoljio svoje seksualne porebe.



Veruje se da je Chikatilovo prvo ubistvo bilo totalno sluchajno izvedeno ali i logichno u isto vreme zato shto on nije doveo devojchicu tu sa namerom da je ubije. U odredjenom smilu on je bio van svesti o tome shta chini zbog svoje nezadrzive zelje da nije shvatio da ce morati da je ubije na kraju. I kad je zavrshio sa njom shvatio je da ne moze da je pusti da ode, bio je opet svestan, bio je zadovoljan, misli su mu opet bile jasne i u tom trenutku pri chistoj svesti shvatio je da ne moze da je pusti da ode. Iznenada je ponovo postao mislece bice i zbog toga, kao shto se to obichno deshava sa ubistvima, morao je da je ubije. I to je bio njegov jedini izbor ili u suprotnom bi morao da snosi posledice. To je bio kljuchni momenat u chitavom njegovom zivotu i on je odluchio da ipak oduzme zivot. I otkrio je tokom tog procesa oduzimanja zivota da je njegovo najvece zadovoljstvo od svih uzimanje svega shto zrtva poseduje, njeno dostojanstvo, njen mir, njeno telo i na kraju njen zivot. On je bio veliki “oduzimach”. I tako je malo, po malo shvatio je da on nije samo zlostavljach dece, ubica nego i kanibal takodje. To je isto doshlo spontano u jednom trenutku. Ali on se odluchio za taj izbore i nije mogao nazad. Jer ipak teshko je pokajati se posle 44 ubistva. Chak je pred kraj zivota rekao neshto shto je najstrashije od svega shto je isprichao, da je pred kraj svog tog ubijanja stekao rutinu i nije bilo vishe te ekstaze i nije bilo sve zanimljivo kao u dobra stara vremena, nije vishe mogao da se uzbudi ko nekad.



Tipichno serijske ubice eskaliraju svoj sadizam i svoje muchenje. Oni mogu pocheti npr. samo sa davljenjem svojih zrtava ali vec kod 5. zrtve moze da im dodje da drze zrtvu vezanu za stolicu danima, mucheci je, pushtajuci struju kroz nju, ubrizgavajuci sredstva za chishcenje u njene vene da vide reakcije, radice sve vrste nezamislivih stvari i sigurno u jednom trenutku nivo sadizma dostize najvishu tachku tako da kanibalizam ostaje jedina stvar koju josh nisu probali.
To je kao kod narkomana kome stalno treba veca i veca doza radi dostizanja tog HIGH stanja. Za razliku od narkomana serijske ubice to HIGH stanje postizu sadizmom i muchenjem i u jednom trenutku oni vishe nisu zadovoljni tim nivoom sadizma koji mogu da dostignu pa se okrecu kanibalizmu.



Na kraju se ispostavilo da je Chikatilo kanibalizovao najmanje 36 svojih zrtava. Ali kad su ga uhvatili prvi put Chikatilo je bio odmah pushten jer su sovjetske vlasti dobile informaciju da je on chlan komunistichke partije i da zbog toga on ni u kom sluchaju ne moze biti ubica koga traze. Istrazitelji su kasnije okrenuli svoju istragu ka homoseksualcima i perverznjacima svih vrsta dok su nova i nova iskapsapljena tela pronalazena a Chikatilo, krvozedni ludak je i dalje bio na slobodi. Za nepoverovati Chikatila su vlasti pustile i drugi put poshto su se uzorci krvi i sperme pokazali na testu negativni na Chikatilovu krvnu grupu. Ponovo na slobodi nastavio je sa svojim talasom ubistava sve dok ga dvojica istrazitelja stacioniranih na zeleznichkoj stanici nisu spazili kako izlazi iz shume i odmah ga uhapsili. Na sudjenju 1994. Chikatilo je isprichao sudu kako je kuvao i jeo bradavice i testise svojih zrtava. Ljudi u sudnici su bili shokirani.



Chudna stvar u vezi sa Chikatilom je da je on iako je priznao javno da je bio kanibal jeduci odredjene delove tela svojih zrtava nikad nije priznao da je jeo materice zena. Priznao je da je vadio materice iz utroba tako spretno da je policija chak posumnjala da je ubica morao da bude hirurg neko vreme, a to se sve deshavalo za vreme ubistava tako da su proverili na hiljade hirurga tako da to samo govori koliko je bio spretan u tome. I znachi prizano je da je vadio te materice i da ih je uzimao sa sobom kao suvenire ali nikad nije priznao da ih je jeo a ipak je bilo ochigledno da ih je jeo zbog gomile dokaza a i zato shto nijedna nije nadjena u krugu oko mesta zlochina gde su nalazena kolko tolko sveza tela. I nikad se nije saznalo dal je Chikatilo mozda osecao neku vrstu sramote zbog toga ili je razmishljao OK priznacu im sve ostalo ali necu priznati apsolutno sve, ostavicu ipak malo moci nad situacijom za sebe. Ovde mogu reci NE, i ne mogu mi uraditi nishta za ovo, ja jesam mozda izgubljena dusha ali ovde cu ipak da im zadam malo problema, necu otici kao potpuna ovca na kraju svega.
“Sve shto sam uradio nije mi donelo nikakvo seksualno zadovoljstvo, pre mi je donelo malo dushevnog mira.” - rekao je pred sudom. Pa ipak vecina rana nanetih ztvama su u seksualnih predelima njihovih tela i to nije bilo nikako sluchajno. Oduzimao im je ono shto je i njemu oduzeto i u odredjenom smislu on je zapravo trazio pravdu.
Vrlo malo se zna o ekektima nastalim pri jedenju ljudskog mesa. Neke studije pokazuju da su neka od plemena koju su praktikovala kanibalizam kao deo svojih rituala jako chesto obolevala od jedne vrste bolesti koja napada na mozak, a koja je kasnije nazvana “Bolest smejanja” (Laughing disease) koja je prouzrokovala histericne napade smeha i nekontrolisano grchenje mishica.



Kanibalizam izaziva chudne efekte na fiziologiju choveka, tako da ljudi koji su bili uz njega na sudjenju govore o tome kako je iz Chikatila izbijao uzasan smrad. Jedan shkotski lekar je kasnije objasnio da nash digestivni trakt jednostavno nije predvidjen za jedenje ljudskog mesa i da telo proizvodi neki uzasan hemijski miris koji izlazi kroz pore na kozi.
Chikatilo je bio bolestan i to je nesporno e sad je samo pitanje dal je on bio samo bolestan ili i zao ? Nauchnici misle da je bio i jako bolestan covek i jako zao. Misli se da je bio zao jer nije hteo da prihvati odgovornost za svoju bolest. On je bio svestan uvek na nekom nivou da jednostavno ne mozes tek tako ubijati malu decu. On nije bio nimalo glup. On je to znao. I bio je jako pazljiv da ga ne uhvate i bogami jako uspeshan u tome. Ne samo da Chikatilo nije pokazao ni trunku kajanja nego nije pokazao ni malo emocija za choveka koga su nevinog uhapsili i pogubili za Chikatilova ubistva nekoliko godina ranije.
Kada je Chikatilo osudjen za sva 53 ubistva bio je odma’ i pogubljen. Izveli su ga iz samice i tradicionalno ga naterali da klekne i pogubili ga ispalivishi mu 9mm metak pravo u mozak kroz njegovo desno uvo. Trenutak pre nego shto su pucali povikao je : “ Nemojte mi oshtetiti mozak jer Japanci hoce da ga kupe”. I to su bile Chikatilove poslednje rechi. Al ‘ na kraju se ispostavilo da su Japanci zaista hteli da kupe taj mozak ili barem neko ko je pisao iz Japana…

[Charlie surfs again]

Ako se npr. kao klinac odluchish da postanes serijski ubica kad porastes dobro znaj da ce reziseri o tebi provereno snimiti brdo filmova. Iz toga proizilazi da je bolje biti ser. ubica nego npr. politicar. ili tako neko javno zanimanje. Politicari ubrzo budu zaboravljeni a serijske ubice bogme nikada...

Citizen X (1995)



Directed by :
Chris Gerolmo

Based on the true story of a Russian serial killer who, over many years, claimed victim to over 50 people. His victims were mostly under the age of 17. In what was then a communists state, the police investigations were hampered by bureaucracy, incompetence and those in power. The story is told from the viewpoint of the detective in charge of the case.

http://www.imdb.com/title/tt0112681/






Evilenko (2004)



Director:
David Grieco

Based on the true story of A. R. Cikatilo, also known as the monster of Rostov. A. R. Evilenko (Malcolm McDowell) is a serial killer who killed and ate more than 50 children in old Soviet Republic. V. T. Lesiev (Marton Csokas) is the detective who tracks down and catches him.

http://www.imdb.com/title/tt0406754/


Odlichan dokumentarac o kanibalima sa posebnim osvrtom na Chikatila :

Serial Killers: The Real Life Hannibal Lecters (2001)



Director:
Sean Buckley

Not only do i watch a lot of movies,I also watch documentaries.And this is by far the best i've ever seen.I got this free when I brought Hannibal on DVD.Looking at the case I knew somthing was creepy about this,because everything seem so real when I was watching it.The reason I said this,because this film has reactments,except none of that fake crap.The people playing the killers are really into the role.Especially the one with Albert Fish and Andrei Chikatilo.This film even gives more infor on the world's most dangerous killers.Watch it,you won't be dissapointed.

http://www.imdb.com/title/tt0365739/

[Charlie surfs again]

Evo sada jednog zaista interesantnog lika, ovaj je imo neke stvarno lude ideje a imao je i "stila" za razliku od nekih, bio je i gej al bio je OK. "Nekrofil, al sharmer, faca beshe Dzefri Damer"


Jeffrey Dahmer

Jeffrey Lionel Dahmer (21. maj 1960. - 28. novembar 1994.). Ubio je 17 ljudi i dechaka u periodu izmedju 1978. i 1991. (vecina ubistava se dogodila od 1989. do 1991.). Njegova ubistva su bila bash brutalna i grozna, ukljuchujuci i nekrofiliju, isecanje tela na delove i kanibalizam.



Rani radovi

Dahmer je rodjen u Milwaukiee, u drzavi Wisconsin. U 4. godini podvrgnut je hirurshkoj korekciji duple kile. Njegova porodica se ubrzo nakon toga preselila u gradic Bath, drzava Ohajo. Chinjenice pokazuju da je cherechio vec mrtve zivotinje josh kao dete. Borio se sa boleschu zavisnosti i zloupotrebom supstanci i patio je od ekstremnog kompleksa nize vrednosti. Posle vishe godina neprestanih svadja njegovi roditelji su se razveli kada je Jeffrey imao 18 godina.



Dahmer je pochinio svoje prvo ubistvo vec sa 18 godina , ubivshi Steven Hicksa. Poshto je povezao 19-ogodishnjeg stopera, Dahmer je pozvao Hicksa u svoju kucu. Posle par pica Dahmer ga ubija, jer "nije hteo da da pusti da ode."

Dahmer je krenuo na Ohio State University, ali ga ubrzo napushta posle prvog semestra. Dahmerov otac ga onda prisiljava da se prikljuchi Armiji Sjedinjenih Drzava, gde je trebao da sluzi 6 godina ali je pushten nakon samo dve zbog nekontrolisanog opijanja. 1982. godine seli se kod svoje bake u West Allis, drzava Wisconsin, gde ce ziveti sledecih 6 godina.



Bilo je dosta pokazatelja Dahmerove poremecenosti stanja uma. Avgusta 1982. on biva uhapshen za pokazivanje polnog organa u javnosti na nekoj drzavnoj proslavi. Chetiri godine kasnije, njemu je ponovo sudjeno za "javno pokazivanje" (public exposure) posle optuzbi dva dechaka da je masturbirao u javnosti. Ovoga puta osudjen je na godinu dana zatvora, od chega je odlezao 10 meseci.



1988. on biva ponovo uhapshen za "nepristojno milovanje" 13-ogodishnjeg dechaka, za shta je odsluzio godinu dana u radnom kampu i bio registrovan kao "sex offender". Ubedjuje nekako sudiju da mu je potrebna samo psiholoshka pomoc, i biva odmah pushten na slobodu sa 5 godina uslovne kazne zbog dobrog vladanja. Ubrzo nakon toga, otpochinje seriju ubistava koja ce zavrshiti njegovim hapshenjem 1991. godine.[/color]




Ubistva

Dahmerov stan :


Jedna od Dahmerovih zrtvi je uspela da pobegne, al samo dotle da ga je navatala policija i vratila ga direktno Dahmeru na noge. Kada je to kasnije objavljeno, policajci su bili zestoko ocrnjeni i osudjivani od strane medija. Ranih jutarnjih chasova 27. maja 1991., 14-ogodishnji zitelj Milwaukeea inache poreklom iz Laosa, Konerak Sinthasomphone je zatechen na ulici, kako luta skroz nag. Izjave o dechakovim povredama su bile razlichite. Dahmer je rekao policiji da su se malo posvadjali pod uticajem alkohola, i da je Sinthasomphone njegov 19-ogodishnji ljubavnik. I pored svog protivljenja tinejdzera i protesta, policija ga je vratila Dahmerovoj kuci. Kasnije te vecheri Dahmer je ubio i isekao Sinthasomphona na komade, ostavivshi njegovu lobanju kao suvenir. Sinthasomphone je bio mladji brat dechaka zbog kojeg je Dahmer bio osudjen ranije za zlostavljanje. John Balcerzak i Joseph Gabrish, dva policajca koji su vratili Sinthasomphonea Dahmeru, su izbacheni iz Policije Milvokija poshto su za njihovo nedelo saznali mediji, i pricha se rashirila ukljuchujuci i jednu audio kasetu gde se moglo chuti kako policajci raportiraju anti-gay izjavama svom dispicheru i smeju se tome kako su ponovo spojili "ljubavnike". Dva policajca su ulozili zalbu i bili ponovo primljeni nazad u policiju sa isplatom svih zaostalih plata. Imenovani su kasnije za policajce godine od strane policijskog sindikata za borbu koju su ulozili da bi povratili svoj posao. Balcerzak se kandidovao nedavno za predsednika Udruzenja Policajaca Milvokija u maju 2005.

[Charlie surfs again]

Leta '91, Dahmer je ubijao u proseku po jednu osobu nedeljno. Matt Turner je ubijen 30. juna, Jeremiah Weinberger 5. jula, Oliver Lacy 12. jula, i najzad Joseph Brandehoft 19. jula, samo tri dana pre nego shto je Dahmer konachno uhapshen.



22. jula 1991. Dahmer je pozvao josh jednog crnca, Tracy Edwardsa, u svoj dom. Po svedochenju potencijalne zrtve, Dahmer je napao Edwardsa jer je hteo da mu stavi lisice. Edwards je uspeo da pobegne i da otrchi do policijskog vozila, sa lisicama koje su mu bile zakachene za jednu ruku.

Edwards je odveo policiju nazad do Dahmerovog stana, gde je Dahmer u pochetku bio korektan sa policajcima, da bi ih napao chim je shvatio da policajci sumnjaju da neshto nije u redu. Kad je jedan policajac savladao Dahmera, drugi je pretrazio kucu i bio uzasnut kada je otkrio prvo fotografije ubijenih zrtvi a zatim i ljudske ostatke ukljuchujuci 3 odsechene glave.



Daljnjim pretresom kuce otkriveni su josh jeziviji dokazi, ukljuchujuci ogroman broj fotografija zrtava i ljudske ostatke u Dahmerom frizideru.



Pricha o Dahmerovom hapshenju i odvratni inventar pronadjen u njegovom stanu ubrzo je dosegao nevidjenu medijsku paznju : nekoliko lesheva je bilo nagurano u burad sa kiselinom, odsechene glave su nadjene u frizideru, i delovi za pravljenje oltara sa svecama i ljudskim lobanjama su nadjeni u njegovom ormaru. Optuzbe su ubrzo iznele na videlo da je Dahmer praktikovao nekrofiliju, kanibalizam i perverzan oblik bushenja lobanja a sve u cilju da bi stvorio tzv. "zombije". Dahmer je priznao da je pojeo biceps svoje 8. zrtve, Ernest Millera, chiji lesh je takodje sachuvao, i da je ljudsko meso imalo ukus govedine.




Sudjenje i zatvorenichki dani

Jeffrey Dahmer je prvo bio zvanichno optuzen za 17 ubistava, al su na kraju svedena na 15. Sama ubistva su bila sasvim dovoljna tako da se vlasti nisu trudile da ga optiuze za pokushaj ubistva Edwardsa. Sudjenje je pochelo u julu '92. Sa dokazima koji su ochigledno ukazivali na njega kao izvrshioca, Dahmer je odluchio da se izjasni kao kriv ali i da se pozove na "ludilo", objashnjavajuci kako su njegovi nekrofilski porivi bili toliko snazni da jednostavno nije mogao nikako da ih kontrolishe.



Sudija je saopshtio da je Dahmer kriv i da nikako nije lud, i to za svih 15 optuzbi za ubistva i osudio ga na 15 dozivotnih kazni, znachi ukupno na 943 godine zatvora i to je bila jedna od najvecih kazni ikad izrechenih u drzavi Winsconsin.



Dahmer je lezao svoju robiju u Columbian Correctional Institutu u Portageu, drzava Winsconsin, gde je posle nekog vremena postao vernik i zvanichno se izjasnio kao ponovo born-again Hrishcanin. 28. novembra 1994. Dahmer i josh jedan zatvorenik pod imenom Jesse Anderson su brutalno pretucheni na smrt od strane josh jednog zatvorenika Christopher Scarvera dok su svi zajedno radili na chishcenju odvojenog dela zatvora.

Imanje na kom je Dahmer ubijen
je skroz desno od zatvora :


Snimite glavnu vest :


Dahmerova smrt je bila prilichno grozna u poredjenju sa Andersonovom. Scarver je uhvatio Dahmera dok je ovaj pokushavao da pobegne sa imanja i onda slomio metlu koju mu je nabio skoro metar u anus i polomio mu lobanju sa chelichnom shipkom, ubivshi ga tako za manje od par minuta.

Dahmerov ubica,
Christopher Scarver :


Dosta kontraverzi je zatim ozkruzilo to ubistvo, prvo u vezi odluke da se Dahmeru da privilegija da moze da radi na chishcenju odvojenog objekta, a druga u vezi odluke da Dahmer i Scarverom rade zajedno, poshto je Scarver imao debeo dosije sa brutalnim napadima u zatvoru a i lezao je tu robiju zbog ubistva. Takodje ni chinjenica da je Scarver bio crnac (a vecina Dahmerovih zrtava su bili crnci) nije promakla mnogobrojnim kriticharima.

Posle Dahmerove smrti i nepohodne pravne procedure, prouchavanje njegovog mozga je povereno nekolicini nauchnika. Dahmerovi ostaci su kremirani i podeljeni tako da je polovina pripala Dahmerovoj majci Joyce, a polovina njegovom ocu i macehi (Lionel i Shari).
To je uradjeno po njegovoj zelja jer je dao izjavu u sluchaju smrti : "Posle smrti zelim da moje telo bude kremirano shto pre je moguce. Ne zelim nikakav vid ceremonije pre ili posle kremacije. Bez otvaranja urne. Bez nadgrobne ploche ili bilo kakve oznake."

[Charlie surfs again]

Dahmer (2002)



Directed by :
David Jacobson

Drama radjena po istinitim dogadjajima baziranim na isechcima iz zivota jednog od najbizarnijih serijskih ubica, Dzefrija Damera, koji je sa samo 30 godina imao vec 30-ak ubistava iza sebe a prvo je odradio josh kao tinejdzer. Dosta sam chitao u Crime Lajbrariju o njemu a video sam i dosta fotki tako da mogu slobodno da kazem da je ovo jedna od najautentichnijih dramatizacija zivota jednog serijskog ubice na filmu, bez preterivanja i bez nepotrebnih brutalnosti. Od mene chista desetka !

Based on the true crime story of serial killer Jeffrey Dahmer, this movie tells the emotionally riveting story of a man who turned his darkest fantasies into a horrifying reality.

http://www.imdb.com/title/tt0285728/






The Secret Life: Jeffrey Dahmer (1993)



Directed by
David R. Bowen

Za razliku od Dahmera (2002) ovaj film je uradjen u totalno drugacijem fazonu. Ovo vishe izgleda kao Dzefrijeva pokajnichka zatvorska ispovest o tome kakva je sve zla pravio i kolko se kaje, ali uzevshi u obzir da je film pravljen pre njegove smrti (ubijen je '94) to donekle i ima smisla. Uglavnom dok u Dahmeru (2002) nema nikakvog objashnjenja shta se dogadja, samo ide brutalno surova drama, hladnokrvno ludilo, ovde chujemo i tachno kako je Dzefriji razmishljao kada je chinio ove zlochine, shto bi mozda nekom bilo i zanimljivije ko npr. nije gledo dokumentarac o svemu tome. Jedino shto bi' izdvojio su stvarno lepo prikazani detalji kako je on to zapravo hteo da pravi zombije od ljudi pa zato evo tih frejmova dole...

http://www.imdb.com/title/tt0244782/

Based on the life of notorious serial killer Jeffrey Dahmer, who murdered more than a dozen people, and ate many of them, before he was caught in 1991.

Ovaj dokumentarac traje 200 minuta tako da je podeljen u dva dela i vol.1 je upravo o Dahmeru.

Serial Killers: Profiling the Criminal Mind (1999)

Former FBI agent John Douglas, the inventor of criminal profiling, leads a journey into the minds of the 20th Century's most notorious killers, including Charles Manson, John Wayne Gacy, and Jeffrey Dahmer.

http://www.imdb.com/title/tt0358120/

[HorrorHR]

Jebote šipka metar u guzicu, dobio je gadnu vendettu

A glavna vijest