Dokumentarci svih vrsta i rasa...

[Charlie surfs again]

Nisi karo ovcu ? Denial.

[Charlie surfs again]

The Sickest Video on Earth



Skroz opravdan naslov, dakle najzajebaniji šokumentarac ever, s'tim što pored standardnih scena ubistava, samoubistava, sakaćenja, i svih ostalih divotarija, ovaj rad diže priču na viši nivo, pa ćete tako ovde moći da vidite i jedan skroz necenzurisani BDSM spot Danziga, zatim live nastup GG Allina sa svim svojim vragolijama, i gomilu seksualnih "boleština" svih vrsta, ali tu je i akcija koja je meni ubedljivo najjača ikad viđena u filmovima ovog tipa. Radi se o jednom mladom našmrkanom par koji je navatao nekog Turčina na ulici radi seksa, znači pozvali ga na gajbu iz fazona kao trojka, ovo-ono, i ovaj se primio, da bi ga na kraju ubili, te mu odsecali delove tela i sve to fotkali. Što bi reko Moskri, zezaju se ljudi jer radili su belo. Neću baš sve da otkrivam jer se to zaista mora videti, ali mora da napomenem kako su navatani, znači, na ubedjivo najgluplji mogući način. Dali sutradan fotke na razvijanje, i logično kad je majstor vido o čemu se radi, prijavio ih muriji. Dno. Inače ovaj šokumentarac mi već jedno 4 godine bezveze čami u šteku, i mislim da ga za sad nema nigde drugde na netu osim po nekim hubovima, ali fotke koje su napravili ovi golupčići sam više puta kačio kojekude, a sve u želji da u ljudima probudim ono najbolje, jer to je realni snuff s'tim što nisu imali kameru pa su koristili fotoaparat, i ko je gledo August Underground serijal može da skonta kako to otprilike izgleda. Postaviću samo jednu fotku iz ovog prajsles niza, a i nju ću cenzurisati, jer ipak ovi iz google-a vole to da brišu kad neko odruka, a fala kurcu drukara u Srbiji kolko 'oćeš. Da me neko ne bi pogrešno skontao, neće oni da brišu post radi bolesnog filma, nego zbog fotki "uvredljive sadržine". Znači, pogledajte obavezno, jer verujte mi, pokajaćete se. Dakle, mala uteha dok čekamo Srpski Film. (110 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... earth.html

[Mr. Bakmilo]

pogledaj si svakako Bus 174



http://www.imdb.com/title/tt0340468/

istinita priča o brazilcu koji je oteo bus sa putnicima

[Charlie surfs again]

Gledo, odlican.

[Mr. Bakmilo]

glado sam trailer o onima ša se karaju sa živinama i pita ženu jel bolje sa psom ili s muškarcem..a kaže ona: ovisi o psu i ovisi o muškarcu

skinuh NYHC..definitivno nešto što želim vidim i što me vrača u djetinjstvo

[Charlie surfs again]

ANTIFA: CHASSEURS DE SKINS



Konačno, posle godinu i kusur dana od kako se pojavio ovaj film, evo verzije sa engleskim titlom. Dakle, sam naslov govori koja je tema, antifa - lovci na skinse. Na samom početku dobijamo odličan kratki istorijat skinhead pokreta od 60-ih pa do početka 80-ih kada na scenu stupaju naci-skinsi, a kao odgovor na njihovo učestalo nasilje pojavljuju se i antifa ekipe kojima se bavi ovaj dokumentarac. Na prvom mestu tu su RedWarriors, takođe skinhedsi ali antifašisti, zatim Ducky Boys, ekipa sastvaljena većinom od crnaca, koja se još 70-ih godina sukobljavala sa tzv. Rebelsima, jer naime, pre pojave nazi-skinhedsa tu su bile razne druge rasističke grupe koje su harale gradom, tako da su Ducky Boys bili neka vrsta odgovora na tu priču. Valja još pomenuti i grupu Ruddy Fox, koja je takođe bila jedna od jačih u gradu, a pored ove tri ekipe, aktivne su bile i mnoge manje po svim krajevima Pariza.

Kad se u Srbiji pomene antifa velika većina odma' pomisli na nekakve proteste, parole, zastavice i sranja, ali ovo nikako nije ta priča, jer ovi ljudi su se prvenstveno bavili otvorenim sukobima sa nacistima, dakle tuče, borba za teritoriju, sačekuše, lov po gradu kolima, znači nešto slično kao što su radili skin-huntersi u Beogradu 90-ih, samo na daleko ozbiljnijem i brutalnijem nivou. I kad sam već spomenuo skin-hunterse, moram da naznačim da je ta ekipica po meni bila najbliža toj pravoj, realnoj antifa priči u Beogradu, dok se danas razno-razni predstavljaju kao antifa, ali svojim delima to slabo pokazuju, jer retko ko od njih je ikada imao sukob sa ovim našim "ekstremnim desničarima", čast izuzecima. Moram još da pomenem i DC (Dedinje Crew), kao SHARP ekipu koja je redovno premlaćivala naciste početkom ove dekade, uostalom bio sam svedok, pa i učesnik u par takvih akcija. Naravno, ovde govorim samo o Beogradu, Novi Sad je skroz druga priča, no ne bih sad o tome, jer svako ko živi u Novom Sadu zna to mnogo bolje od mene.

Vratimo se u Pariz. Momci iz ovih antifa ekipa su slušali različitu muziku, različito su se odevali, ima u filmu posebna priča i o tim stilovima, furali su različite ideologije, ali su zato imali jedan zajednički stav koji ih je sve povezivao, pogađate, anti-fašizam tj. anti-rasizam na prvom mestu. Pored svedočenja mnogih old school likova koji nam govore o tim surovim akcijašenjima 80-ih, tu je i dosta arhivskog materijala pa i par snimaka tuča, a uporedo saznajemo i koje desničarske grupe su tada bile najaktivnije, pa ima dosta i o njima. Nisu izostavljene ni turbulencije među navijačima PSG-a, što je takođe jako zanimljiva priča jer je njihova trbina oduvek imala problema sa rasizmom, ali je to eskaliralo tek kada su i naci-skinhedi počeli da se pojavljuju na stadionu. Znači jako zanimljiv dokumentarac, veoma dobro urađen sa tehničke strane, i što je najbitnije nije smaračko-propagandnog karaktera, nego predstavlja ovu priču prvenstveno sa istorijske tačke gledišta, jer se ovde ne govori o trenutnom stanju i sukobima, nego je film fokusiran isključivo na 80-e godine prošlog veka. Cheers. (65 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... glish.html

[HorrorHR]

Btw kad si već na TI sa dokumentarcima, jel možeš pronaći ovo "LONG JACKETS SHORT TEMPERS" ?

[Charlie surfs again]

To ovo o tedi bojsima, nema ga nigde, ne moz cak ni da se kupi preko e-baya, dotle doslo...

[HorrorHR]

To ovo o tedi bojsima, nema ga nigde, ne moz cak ni da se kupi preko e-baya, dotle doslo...

jep, baš nigdje toga nema

[Charlie surfs again]

Edge (2009)



Kao jedan od prvoboraca straight edge "pokreta" u Beogradu, te nosilac spomenice '93, velika mi je čast da vam baš ja predstavim dokumentarac na koji čekamo već više od godinu dana. Pošto su došli crni dani, nisam u stanju mnogo šta pametnoga da napišem, tako da ću samo reći da je za mene straight edge bio suštinski pank, dakle, hardkor pank u pravom smislu te reči, pank kakav je trebao da bude u startu ali nažalost nije uspeo da se izdigne zbog gudre i alkohola. Jer setimo se, pank je i nastao kao odgovor na taj "sex, drugs and rokenrol" fazon, da bi se na kraju pretvorio u isto to, znači ako već odbacujemo sisteme vrednosti koje nam nameće ovo bolesno konzumerističko društvo, pa logično je valjda da na prvom mestu odbacimo alkohol i gudru, jer to su najistaknutiji simboli tog društva, ustalom gudrom je uništena i jedna od najjačih subkultura ikada, naravno radi se o hipi pokretu 60-ih. Mislim, to je ono, klasičan recept za svaki represivni sistem koji želi da se oslobodi mladih buntovnika koji bi da prave revolucije il' bilo šta slično, lepo im puste na ulice jeftin heroin i kraj priče, jer mlad čovek na heroinu, to svi znamo, nikako nije u fazonu da talasa, njemu je "dobro" i on kulira u svom iluzornom svetu, mada ako ćemo iskreno, isto važi i za sve ostale gudre, gde bih eventualno izdvojio samo psihodelike na čelu sa LSD-em, jer to je jedina supstanca od koje može da se izvuče i korist ako se pravilno koristi, što se kaže, u kontrolisanim uslovima, al' ne bih sad o tome jer sam pisao već dosta na tu temu.

Dakle, straight edge kad se pojavio to je bio pravi boom, pogodak u centralu, ali problemi po meni nastaju kada su krajem 80-ih od svega toga napravili pokret sa brdo nekakih pravila, a čim takvo nešto postane pokret tu dolazi i do uniformisanja i još trista sranja, jebote odeš na koncert a ono svi na isti fazon odeveni, čejn voliti i tako neka ludila, ja sam se toga još tada gnušao pa se evo i dan danas se gnušam kad odem na neki gig i vidim da je to taj isti fazon. E baš zato je po meni jedina realna verzija straight edga trebala da bude ova individualistička sa laganim naginjanjem ka anarhizmu, i u ovom dokumentarcu su Ian MacKaye i Ray Cappo bacili odlične prijave na tu temu, jer kada nešto postane pokret vrlo brzo se pretvara u modu, što je i logično, jer niti jedan pokret nije imun na to, a ako ti to cepaš skroz solo, kao svoj životni stil, to onda i ima smisla, znači, ne mora niko da zna da si ti SXE osim tvojih prijatelja, dok smo mi početkom 90-ih sa onim X-evima na rukama i majicama, više ličili na neku klinačku uličnu bandu nego na pokret. Vaistinu beše tako. Evo nek me neko slobodno ispravi ako grešim.

Uostalom vrlo brzo je većina ljudi, pa i ja sa njima, iz tada zaista malešne BGD ekipe (30-ak njuški u vr' glave) koja se okupljala oko bendova poput Stonewalla, Unisona, Falldowna i Austerity-a, skrenula u taj neki militantni fazon koji smo pokupili od Slapshota i Chorus of Disapproval, i onda je logično sve to otišlo u qrac. Naravno i ova priča je jako dobro pokrivena u dokumentarcu.

E sad dolazimo do poente, šta sam zapravo hteo da kažem. Tedoh reći da straight edge i MRŽNJA nikako, al' nikako ne idu zajedno, jer ako se setimo tih ranih bendova, od Minor Threata preko Youth of Todaya, ono što je najviše bilo potencirano u njihovim tekstovima je bio taj positive attitude prema životu, ili positive outlook, kako se kome više sviđa, znači da se voli život, da se pozitivno gleda na sve probleme u životu, a ne ovaj militaristički fazon koji je bio prepun mržnje, i unosio crnilo u celu tu priču, jer npr. ja nikad nisam pozitivno gledao na život, uvek sam bio pesimista, oduvek sam bio skloniji toj tamnijoj strani, depresiji, nasilju, i tako tim sranjima, tako da realno sve i da sam hteo nisam mogao predugo da ostanem straight edge, jer jednostavno nije to TO, to nisam ja, ne može ništa na silu jebiga, a na drugu stranu imam drugare koji su i dan danas u toj priči, i njima to skroz leži jer su takvi ljudi, pozitivni, bez zajebancije. I zato uvek kažem, ja obožavam bendove kao što su Slapshot i One Life Crew, ali to jebiga nije staight edge, jer mržnja i nasilje nikako ne mogu da budu deo straiht edge-a. Uostalom evo vam onaj dokumentarac Inside Straight Edge (2007), u kome je SXE predstavljen kao nekakva ulična banda koja premlaćuje ljude koji se gudraju i cirkaju, što ako ćemo iskreno, više liči na neku skinhead priču nego na pokret koji je trebao da unese nešto pozitivno u tu hardkorpank subkulturu. U svakom slučaju, o svemu ovome je jako lepo ispričano u dokumentarcu, te vam ga naj-naj-toplije preporučujem, a posebno me prijatno iznenadio Ray Cappo, jer su ga pljuvali na sve strane, a on ovde isporučuje možda i najrealniju, najiskreniju priču, no to procenite sami. Još samo da napomenem, da je pored tema koje sam naveo, ovde pokrenuta i priča o animal rights aktivizmu, vegetarijanstvu, veganizmu, feminizmu, tako da bi' jako voleo da čujem šta kolega Bojan Vegan, jedini čovek iz te prve SXE ekipe koji je i dan danas ostao lojalan straight edge-u, ima da kaže povodom dokumentarca pa i ove moje priče. I da, mora da se zahvalim Miletu iz Petrovgrada-Zrenjanina, koji mi je nabacio ovaj dokumentarac. Mile brate, hvala puno. (83 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2009.html

[Charlie surfs again]

Mondo cane (1962)



Evo još jednog filma čiji je insert pušten na Šok Koridoru u ponedeljak. Radi se o kultnom italijanskom dokumentarcu Mondo Cane, koji je zapravo preteča svih shockumentary radova koji su krajem 70-ih i početkom 80-ih zapljusnuli SAD, uostalom izvalite samo tu godinu proizvodnje. Brutalno. Pošto je ovo bio prvi dokumentarac takve vrste, logično je da baš i nisu mogli da se isprse u tom hardkor šok fazonu, mada i ovde ima ubijanja i sakaćenja, ali po meni ni približno dovoljno da zadovolji istančan ukus pravih shocku fanova, pa su se tako autori fokusirali više na bizarne akcije koje se odvijaju i dan danas svuda po svetu, a posebno po tako tim zabačenim selima i vukojebina. Tako da je sa te strane film jako dobro urađen, pa samim tim i veoma zanimljiv za gledanje, i to iz fazona "upoznajmo naše komšije azijate i afrikance, slavimo različitosti, peace on earth, suživot and shit". I za kraj, mora da napomenem da sam duboko razočaran što na predavanju o dokumentarnom šoku, brat Beki nije pustio niti jedan insert iz ril dil šokumentaraca, iako je to bilo jasno najavljeno na plakatu, jedino što je pustio to je bio ovaj Mondo Cane rad, a moje neskromno mišljenje glasi da je Mondo serijal realna boza, ma bre dečija pesmica, u odnosu na prave šokumentarce kao šo su Traces of Death, Faces of Gore, Death Scenes i drugi. Naravno, i pored svega ovoga ne mogu da zamerim Bekvalcu zbog ovog propusta, jer kontam da možda zaista ne bi bilo prikladno pustiti scene pravih ubistava i samoubistava na jednom javnom skupu, mada ako ćemo realno, i RTS i svi drugi mediji su u udarnim terminima puštali ono streljanje Škorpiona u Bosni, i to više puta, pa se tada niko nije bunio, a verujte mi da takve scene, ma bre iste te scene, preslikane bukvalno, možete videti u većini pravih šokumentaraca, sa posebnim osvrtom na "Traces of Death" serijal. No dobro, mediji su mediji i može im se, nažalost. (108 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -1962.html

[Mr. Bakmilo]

ako kojim slučajem još nisi, ovo si skini

[Charlie surfs again]

Da, da, gledo sam, odlican film. Braca Rumuni, ekipa iz ILSA ladno

[Charlie surfs again]

Never Sleep Again: The Elm Street Legacy (2010)

Nikad nisam nešto preterano gotivio ovaj serijal, taj Fredi mi je vazda bio jako sumnjiv lik, i to baš iz razloga jer je plod čiste fikcije, i uopšte sve te "besmrtne" face na fazon Džejsona iz Petka, to je meni malo neozbiljno. Naravno, ne sporim da tu ima filmova koji su baš zajebani horori od kojih mi zaista nije bilo dobro kad sam bio klinac, a bogme ni dan danas mi nije baš prijatno da ih gledam, ali to nikako nije ono što ja od horora tražim, jer ja ne želim da me sad tu neko plaši i traumira, ionako imam dovoljno svojih strahova, samo mi fale još takvi filmovi. Znači, ne gledamo svi horore iz istih pobuda, ali i pored toga ja opet jedva čekam da pogledam ovaj rimejk čim se pojavi. Inače, ovaj dokumentarac je kao neki intro za taj rimejk, pa ko to voli nek mu ga da. (240 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... egacy.html

[Andrej]

Ghosts of Cité Soleil (2006)


Po izveštaju Ujedinjenih Nacija - Haiti je trenutno najopasnije mesto za život na planeti, sa očekivanim životnim vekom njegovih stanovnika mnogo kraćim od stanovnika u pravim konfliktnim zonama.
Totalno ludilo uvlači u sebe i autore ovog dokumentarca koji umesto pravljenja objektivne forme, postaju učesnici međusobnog konflikta bandi.



Ghosts of Cité Soleil je dokumentarac o modernoj Sodomi i Gomori.
Potpuna anarhija bez grama kontrole.

http://www.youtube.com/watch?v=Y8Ow-Uh0ZtI