Dokumentarci svih vrsta i rasa...

[john_constantine]

ma gledao sam nekromantik, ali nije me se dojmio... Jeftin, s lošim glumcima i nekakvom "provokativnom" scenom seksa s mrtvacem, i tako... kako me ništa nije šokiralo u filmu, jednostavno je bio naporan za gledanje.

[Charlie surfs again]

Pa dobro brate, u to doba to je bio shok jbga, vise nije, sad je AFTERMATH u modi.

[Charlie surfs again]

Insajder: (Ne)moć države (2009)

Tekst koji sledi je potpisao moj stariji i iskusniji drugar kada su u pitanju navijačke akcije, inače to je čovek kome verujem i skoro u potpunosti (95%) se slažem sa ovom njegovom kritikom INSAJDERA. Inače tekst je upućen konkretno autorima Insajdera, ali vaši komentari su naravno više nego dobrodošli, samo molim vas bez vređanja jer to neću objavljivati, dakle samo argumenti i opušteno, a ja obećavam da ću iscimati čoveka da na svaki (smislen) komentar, kritiku ili pitanje odgovori. Pa da krenemo.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2009.html

[Charlie surfs again]

Black Metal Satanica (2008)



E ovo je nešto jako, jako zanimljivo. Skandinavska Black Metal scena, od početka 80-ih i Bathory-a, koji inače slove za rodonačelnike podžanra, iako je Venom konkretno krstio ovaj subgenre svojim kultnim albumom iz '82, Black Metal. Ovde ćete čuti i surove priče o Mayhemu, Burzumu i Emperoru. Emperor su mi tu čak i najekstremniji, mada Mayhem je Mayhem, i iako nikad nisam slušao ove bendove osim ovo malo u ovom dokumentarcu, moram da zaključim da je fascinantno.

Kolko sam ja skonto, sve je to počelo kao tinejdžerska zabava početkom 80-ih da bi se početkom 90-ih prešlo sa reči na dela, pa tako sve i da ne podnosite ovu vrstu muzike ovim momcima se mora odati priznanje na iskrenosti i doslednosti, na fanatizmu, jer lako je srati ko npr. pevač Deicide-a, pa onda ispaliti za 33. rođendan, tako mogu i ja jbga, ali ovi momci su zapravo i radili ono o čemu su pevali i stoga su zaslužili rispekt barem sa moje strane.

E sad, pošto ja zaista nisam stručnjak za Black Metal, od cele te scene slušao sam samo Bathory kad sam bio mlađi, dakle nisam čak ni laik, ja ne bi' puno o tome, al' bi' se zato osvrnuo na ove svima nama drage direktne akcije. Dakle, početkom 90-ih se prešlo sa reči na dela, pa su tako oskrnavljena neka groblja, al' to ne u fazonu ko kod nas kad mamlazi dođu pa odlome nadgrobne ploče, nego braćo komotno raskopavanje grobova, znači otvaranje kovčega, odsecanje glava leševima itsl. Pa onda ubistva, samoubistva i sve što ide uz to, da bi na kraju stigli do moje omiljene discipline, a to je spaljivanje crkava svih vrsta sa posebnim osvrtom na hrišćanske, ja mislim da su spalili barem jednu crkvu do temelja, u to sam siguran, a ne bih baš da lupim. Uglavnom sva ta dela su počinili članovi pojedinih bendova o kojima se ovde govori, tako da to nisu sad nekakvi fanovi i slična loženja, i svi oni leže debele robije za to. Dakle nije šala.

Što s tiče satanizma, on ovde dominira al' je više to neki miks vikinške mitologije, paganizma itd.etc. I nadam se da je moj lični stav povodom satanizma jasan, satanizam je izrugivanje hrišćanstvu, tj. čak ne ni hrišćanstvu nego Crkvi koja se tu uvalila kao posrednik između Boga i Čoveka, i naravno uzima oho-ho dobar procenat za to foliranje, dakle crkva mu tu dodje kao pimp, i zaista to mi nikad neće biti jasno : ako želiš da imaš odnos sa Bogom, bilo kakav, šta će ti makro koji qrac, pa nije Bog pobogu zatvoren u nekom podrumu, Bog je svuda oko nas, ili nam barem tako propovedaju, mada u isto vreme nam govore i da dodjemo u Crkvu, ko da je Crkva neki kupleraj dalekobilo.

Naravno, na drugu stranu Bog ne postoji, pa samim time ni Sotona, ni sve te maštarije i pizdarije. Eventualno, mož' da kažemo sa agnostičke pozicije da smo suzdržani na ovom referendumu, mislim, ako već mora se izjašnjavamo. I da bre, ima budala koje sve to isuviše ozbiljno shvataju, a najgora stvar po meni koja čoveku mož' se desi je da počne sebe preozbiljno da shvata. E i tu uleće satanizam sa svojim ruganjem, samo im postavi ono ogledalo i iz fazona pogledajte se bre kakvi ste licemeri. Svi smo dojaja vernici u crkvi, a čim izađu iz crkve zaborave da su je ikada i pohodili. E takvo vam je hrišćanstavo u Srba, čast izuzecima.

Naravno još gore je kad Satanisti počnu sebe ozbiljno da kontaju, pa se ubace u trip, i postanu upravo ono protiv čega se bore. Moj drugar cutter je lepo reko, Satanizam je IRONIJA. Tačka. Nema dalje. I da, umalo zaboravih. Hvala kolegi Ognjanoviću koji mi je ljubazno ustupio ovaj materijal da ga prosledim širim narodnim masama. (77 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2008.html

[Charlie surfs again]

In Search of Dracula (1975)



U potrazi za Drakulom je old school dokumentarac gde autor istražuje fenomen vampirizma i ko i šta se sve krije iza priče o Drakuli. Od romana Brama Stokera, čija je priča meni iskreno smešna i jadna, preko Transilvanije i rumunskog folklora, sujeverja koje podgreva ondašnja pravoslavna crkva, sve do jedinog pravog Drakule, istorijske ličnosti, Vlada Cepeša, inače čoveka koga ja izuzetno cenim jer je bukvalno uveo neke kodekse, koje čak ni današnji visoko kotirani kriminalci i mafijaši ne mogu da isprate, npr. ona fora sa zlatnim peharom, pa onda onaj incident sa nalaženjem ukradenih zlatnika, pa turski turbani, i još trista čuda koje Cepeša postavljaju na sam izvor organizovanog kriminala, a može se reći da ga je upravo on lično i izmislio. Dakle za Vlada se može reći da je bio ORIGINAL OUTLAW da ne kažem G. I naravno, ubijao je Turke na najsurovije moguće načine, ali bogme i svoj narod, i to pošteno, svakom po zasluzi. Postoji i priča da se čak i naš Kraljević Marko, kao turski vazal, borio protiv Cepeša, ali to nije tačno jer se Cepeš rodio mnogo posle Markove smrti.

Da ne otkrivam baš sve za one koji ne znaju celu priču, uglavnom meni je ovde priča o Vlad The Impaleru najjača, i mogu otvoreno da kažem da se ovaj dokumentarac najozbiljnije pozabavio okultnom pričom o Nabijaču (no homo), jer zaista sve sam ih fanatično pogledao, i ako ćemo realno još nije ni urađen onaj pravi, jer ipak ovo je delo iz '75, a danas bi već mogao da se snimi realan biografski film o Drakuli, pa i dokumentarac. Doduše postoji jedan igrani, Dark Prince: The True Story of Dracula (2000) ali je slabašan, jebeš ti to kad je Banović Strahinja za njega zakon sa sve onim nabijanjem Radeta Šerbedžije na kolac. Legendarna scena, zar ne, čini mi se čak da niko drugi nikad nije ni pokušao da snimi takvo nešto, doduše evo Kusturica se sprema da snimi Na Drini Ćuprija, pa ako tu omaši nabijanje na kolac to mu neće na dobro izaći, jer Ivo Andrić je i uzeo Nobela upravo zbog tog nabijanja koje mi evo i dan danas odzvanja u ušima iako sam ga poslednji put čit'o ('odo) u srednjoj školi. Inače, ne znam dal' je svima poznato, ali Vlad je dobio ime po svom ocu koji se zvao Vlad Drakul, pa mu je onda samo dodato to A, pa je tako postao VLAD DRAKULA, a to vam je ko kod nas kad se na imena predaka dodavalo ono IĆ, pa bi u ovom slučaju bio Drakulić.

Što se tiče dokumentaraca siguran sam da ste zaboli bar 2 na TV-u i provereno ste izvalili i sami da je to uvek nešto bombastično i zbrzano, uostalom sigurno ste čuli da postoji onaj kao malo ozbiljniji dokumenatarac "Most Evil Men in History - Vlad The Impaler", a ja ga ipak sve do danas nisam postavio na blog, iako sam, ko što rekoh, baš veliki fan lika i dela ove neprevaziđene face, i za mene definitivno heroja. Eh, da je Srbija imala tako neku veličinu kao što bejaše Cepeš, mi bi bre od toga čudo napravili, a prijateljski narod Rumunije izgleda baš i ne zna da iskoristi to istorijsko blago na pravi način, al' siguran sam da će to biti uskoro ispravljeno, da će se konačno bataliti duvanja lepka i prionuti na pravi posao, da Impaler konačno dobije svoje zasluženo mesto kao najbolji rumunski brend, i kao veliki čovek i vojskovođa, koji je posle poraza srpske vojske na Kosovu Polju ostao jedini da brani ove prostore od najezde Osmanlija.

Inače kroz ovaj film nas vodi Christopher Lee, glumac koji je i sam igrao Drakulu u par filmova, pa tako od njega saznajemo kako se legenda o vampirima dalje raspredala, preko knjiga pa sve do nemih filmova i kasnije uz legendarnog Lugošija do najšireg, svetskog auditorijuma. Pored toga opisane su sve moguće vrste zaštite od vampira, pa čak ima i ona fora iz Kadijevićeve Leptirice, kad pomoću konja traže grob vampira da bi ga proboli kocem, mada to je ovde malo izmenjena varijanta jer naši i rumunski vampiri nisu iz istog klana. Uostalom setimo se, prvi dokumentovani vampir je bio upravo Srbin, i to neki seljak, čini mi se da se zvao Nikola. I da bre, poseban detalj ovde su real life vampiri, tj. serijske ubice koje su pile krv svojih žrtava. Dakle, pogledajte ovaj dokumentarac, ne može da škodi, a ja garantujem svojim đonom da je bolji od svih ovih najnovijih instant TV sranja. (81 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -1975.html

[Charlie surfs again]

This Is the Zodiac Speaking (2007)



Konačno, evo serial killer dokumentarca koji je sustigao Alberta Fisha, i opušteno mogu da kažem da je jače pokrio priču o Zodijaku čak i od Finčera, mada po imdb-u vidim da su zajedno radili na istraživanju slučaja. Doduše, ovo je po formi više CRIME dokumentarac nego serial killer, jer obrađene su priče vezane za svaki napad ponaosob sa policijske tačke gledišta, i više ima triler elemenata nego onih šokantnih, i ono što je najbitnije, što me posebno obradovalo, ovo nikako nije instant TV dokumentarac.

Vaspostavljeni su nikad ranije prezentovani dokazi, a o slučaju svedoče pubovi koji su tada prvi stigli na lice mesta, zatim oni koji su radili na slučaju godinama, pa onda srećom preživele žrtve koje otvoreno pričaju o svojim brutalnim susretima sa ubicom, mesta zločina su takođe full rekonstruisana, a posebno ono na obali jezera kad se Zodijak pojavio maskiran i ostavio notorious poruku na vratima kola.

Priča je veoma zarazna i napeta, a čak ima i jezovitih momenata što inače i nije svojstveno ovakvim dokumentarcima, ali reditelj je nekako uspeo da stvori takvu atmosferu u filmu da se čovek totalno posveti gledanju, dakle atmosfera ko u najboljem trileru sa zatamnjenjima koje je koristio i Borowski u Fishu. Najiskrenije preporučujem svima ovaj masterpis, a posebno onima koji vole trilere, jer ovo je neosporno jedan od najjačih real life trilera, odma' posle The Staircase i Paradise Losta. I ono što je još jako je da su postavili hardkodovan engleski subtitl, što u mnogome olakšava praćenje radnje. I moram još da naglasim da je ovo ripovano sa DVD seta koji sadrži dva dokumentarca, ovaj i His Name Was Arthur Leigh Allen (2007) od istog reditelja, a koji govori o glavnom osumnjičenom u ovom slučaju, i koji ću postaviti ovih dana. Znači stay tuned, i obavezno pogledajte ovo. (102 min)

http://www.imdb.com/title/tt1560206/

David Prior’s documentary This Is The Zodiac Speaking is a chilling look at actual case files, morgue photos, crime scenes, news footage and actual evidence. Not only does it showcase the facts but the actual (still living) detectives, officers, phone operators and surviving victims are interviewed and their stories are told directly to the camera. This isn’t a casual, slightly angled interview. These people talk directly to you about the events that changed their lives.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2007.html

[Studeni]

Odlično! Bravo, majstore...

[Morrigan]

Odlicni docs-i! Vec pocinjem ovaj o Black Metalu skidati i pregledam prethodne stranice da vidim sta se jos da skinuti.. Finih preporuka ima! Krecem vec sutra sa gledanjem, da se odmorim od filmova i kojekakvih serija

[Jandra]

Meni je Zeitgeist bio definitivno najbolji. Zna ko neki sličan?

[Charlie surfs again]

Capturing Reality (2008)



Film o ljudima koji prave dokumentarce, o rediteljima poput Herzoga, Erolla Morrisa, Jean-Xavier de Lestrade, Jessice Yu, i mnogih drugih. Preko 30 vrhunskih reditelja govori u ovom filmu o svojim dokumentarcima, o čitavoj filozofiji koja se tu krije, jer svako ima neki svoj trip, i drago mi je da sam bar trećinu od pomenutih filmova pogledao, a i ti koji su pomenuti većina se nalazi na mojoj 'best of' listi tako da mi je izuzetno drago da nisam omašio. Dakle, mnogo jak rad jer može da nam služi i kao neka smernica, na koje reditelje treba obratiti pažnju, i koje filmove treba iskopati i pogledati. Evo ja sam od sinoćnjeg gledanja ovog filma već našao jedan naslov koji je pomenut a koji onako baš obećava. I ovim tempom ako budem nastavio da gledam dokumentarce (1 do 2 dnevno), računam da ću do 2012. stići da pogledam sve što valja, sve bitnije, tj. barem se ja tako nadam. Jer jebiga, ne mogu ni ja da postignem, ja možda jesam Bogočovek, ali sam više čovek nego što sam ovaj Bogo. E da, izvalio sam da ima dosta Francuza (ili Kanađana?) u ovoj priči, pa i dosta žena koje snimaju odlične filmove, i tu se baš vidi razlika između igranih filmova i ovih dokumentarnih, jer nema baš puno značajnih i priznatih žena reditelja u svetu, ili barem ja ne znam za njih, a u dokumentarnom filmu, ma to sve pršti, uostalom pogledajte ovo i sve će vam biti jasno. Evo da uzmemo samo primer Jessice Yu i njenog prejakog dokumentarca In the Realms of the Unreal (2004).

Pored priče o filozofiji dokumentovanja stvarnosti ovde ćete čuti kako neki kraljevi, takođe reditelji, prozivaju Herzoga da je iscenirao jednu od bitnijih scena u Little Dieter Needs to Fly (1997), kao prekršio je pravila igre, i slično. Pa onda Jean-Xavier de Lestrade priča o problemima sa kojim se susreo tokom snimanja oba svoja mastepisa, Murder on a Sunday Morning (2001), koji je uzo Oskara, i drugi, po meni jedan od dva najjača dokumentarca koji su ikada snimljeni, The Staircase (2004). Naravno, drugi najjači dokumentarac ever je Paradise Lost: The Child Murders at Robin Hood Hills (1996), i taj kult nad okultnim kultovima je čak i moja roditeljica gledala, tako da ko to još nije overio bolje odma' sam u bunar da skoči, a ja ću mu posle dodam pušku. I tu leži moja jedina zamerka ovom filmu, nisu doveli majstore koji su nabudžili Paradise Lost.

I tako, ima ovde baš svega, za prave iskrene ljubitelje dokumentaraca ovo je zaista prajsles materijal, jer lepo kaže čovek ovde, stvaran život je mnogo bizarniji od bilo čije imaginacije, od bilo kakve fikcije, i zato su dokumentarni filmovi meni mnogo zanimljiviji od velike većine igranih, jer možda ima par igranih filmova koje mogu tako da gledam kad god mi se 'oće, da ih gledam iznova i iznova a da se ne iznerviram, da mi ne popusti koncentracija, tu naravno ulazi Taksista, La Haine, pa onda Watersovi filmovi iz 70-ih, Odiseja, onda ovi bensedin-korejski filmovi na čelu sa Bongovim remek delima i tako dalje, dok ove dokumentarce koje sam označio kao 35 Docs You Must See Before 2012, to mogu da gledam kad god, gde god, po 100 puta, 6 sati u komadu ako treba, i vaistinu ima nešto neobično tu, jer ja npr. imam slab socijalni život, i nije što niko neće da se druži sa mnom (mada ima i toga) nego što je mene to pre par godina počelo opasno da smara, rađe ću ostati gajbi nego se cimati ne znam ni ja gde, e pa tu možda leži ključ za fanatično gledanje dokumentaraca, i ne samo njih, nego i rijaliti show-ova, političkih emisija i svog drugog TV sranja koje ja tokom dana primim na sebe. No ostavimo to rađe psiho-analitičarima da ustvrde. (97 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2008.html

[Charlie surfs again]

44 Docs You Must See Before 2012

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... efore.html

[HorrorHR]

44 Docs You Must See Before 2012

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... efore.html

ima tu dobrih stvari, thx na linku

[Charlie surfs again]

The Cannibal that Walked Free (2007)



Issei Sagawa, ubica, kanibal, nekrofil i uz sve to Japanac, dakle, ispunio je sve uslove da se pojavi na ovom blogu. 1981. godine, u Parizu, ubio je i pojeo koleginicu sa studija, 25-ogodišnju Renee Hartevelt. Njegova opsesija visokim belim ženama je eskalirala u tom smeru da je pored zaljubljenosti imao želju i da gricne koji komad ženske ljudetine. Naravno nije mu promakao ni taj značajan detalj, da bi pre toga mogao malo i da poopšti sa truplom. Nakon toga proveo je jedno 2 dana sa svojom mrtvom dragom, radeći najrazličitije stvari, a šta je tačno radio to je prepušteno u ovom dokumentarcu našoj oboleloj mašti. Ceo proces je uredno fotografisao.

Ostataka tj. ljudovače, nejestivog mesa i sala, je morao da se oslobodi, ali kao neiskusnog u tom najbitnijem delu posla (body removal business) vrlo brzo su ga navatali. Ono što je najzanimljivije ovde, a što naslov nagoveštava, je da je on posle samo godinu dana već bio na slobodi. Kako je to odradio, to pogledate u dokumentarcu, a ako ne budete zadovoljni, tj. ako vaša bizarna radoznalost ne bude namirena, tu je odličan tekst na engleskom, by Katherine Ramsland. Ukoliko i dalje žeđ za novim saznanjima, za novim vidicima i horizontima, ne bude utoljena, ukucajte na google image pretraživaču 'Issei Sagawa' jer ja to ovde zaista ne smem da postavim, obrisali bi mi administratori blogspota, a ima i maloletnika koji ovo čitaju, dakle par neverovatnih fotki, i zaista nisam očekivao da ću na takvo nešto naleteti, jer pre jedno godinu dana kad sam kopao toga nije bilo, il' sam omašio. (46 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2007.html

[A$H]

The Cannibal that Walked Free (2007)

wow..ove se skida..pogledah slike na netu i info malo..nice..

[boyko]

ime me privuklo.skidam ga