Dokumentarci svih vrsta i rasa...

[Charlie surfs again]

A&E Biography - Richard Speck

Čikago, Illinois, 13. jul 1966. godine, Richard Speck je ušao u zgradu koja je bila neka vrsta internata za buduće medicinske sestre. Pokucao je na vrata jednog apartmana i kada je devojka otvorila izvadio je pištolj i pod pretnjom ušao unutra. 8 devojaka koje su tu živele je na prevaru vezao obećavši im da mu je samo potreban njihov novac, i da će posle toga otići. Naravno, to se nije desilo, sve ih je silovao i na kraju ubio, e sad kako je to uspeo da uradi, jer ipak nije baš jednostavno silovati i ubiti 8 žena na gomili, to pogledajte u dokumentarcu. Coleman je u jednom drugom doku. izneo jako zanimljivu teoriju što se tiče Specka, naime pošto se Speck baš napatio u životu, a kada je počinio ova ubistva bio je i bukvalno na samom DNU, nije imao posao, živeo je na ulici, mnogo je pio, znači gomila frustracija, i tu Coleman kaže da je Speck ubijajući svoje žrtve nožem i bukvalno prenosio svoj bol na njih, znači nije znao kako da izbaci to iz sebe i onda je to uradio ubijajući, čak može da se kaže da je sa spoljašnjim svetom komunicirao nožem, jer sigurno nije isto koristiti pištolj i nož, kod ubistva pištoljem postoji određena distanca, a kad je nož u pitanju radi se o bukvalnoj penetraciji, jer ubica ulazi u žrtvu, kao u seksualnom činu. I sama pomisao na hladan metal koji ti para organe je užasna, što reče Elvis J. Kurtović "Ne plašim se atomske, plašim se noža". I zaista to je tako, nema gore smrti.

Speck je naravno ubrzo uhapšen, i osuđen na smrtnu kaznu koja je kasnije preinačena u doživotnu robiju, a umro je u zatvoru '91 od srca. Ali ono to je najšokantnije u ovom doku. su home video snimci iz '88 koji su u maju '96 stigli poštom na adresu Chicago Television Newsa. Na tim snimcima snimanim od strane zatvorenika u ćeliji može da se vidi kako se otprilike živi u zatvorima. Znači široko, u glavnoj ulozi je bizarna pojava Richarda Specka koji je tokom niza godina pio hormone tako da su mu narasle grudi, a sve sa ciljem da bi preživeo u zatvoru, jer kad si na tako dugoj robiji 'oćeš da se drogiraš, 'oćeš zaštitu, oćeš razne druge privilegije, a to košta.

Znači Speck se odlučio da na robiji igra žensku ulogu i to nije nimalo čudno ko što bi to možda neko pomislio na prvu loptu, jer postoje 2 opcije - da budeš jeban, ili da nasiljem i stavom pokušaš da dokažeš kako nisi pička i tako zaradiš "poštovanje" među robijašima, a pošto je Speck bio slabić u suštini, a uvek se tripovao da je bad guy, čak je i istetovirao BORN TO RAISE HELL na ruci, dakle želeo je da bude krimos a nije mu išlo, on je pribego ovoj prvoj varijanti, jer kao silovatelj jako loše bi se proveo u zatvoru, tako da je našao sebi zaštitu i još mnogo toga u zamenu za seksualne usluge. Pa ćete tako ovde moći da vidite i kako se šmrče koka, i još štošta, jedino što su isekli je scena kad Speck oralno zadovoljava, kad mora tako da se izrazim kulturno, svog gazdu. I najjača poenta, kad Speck na kraju kaže : "Eh, da ovi spolja znaju kako je nama ovde dobro, sve bi nas pustili napolje".

Kada je ovaj snimak pušten na televiziji izazvao je žešće polemike, i pobornici smrtne kazne su to pokušali da iskoriste za svoju stvar, jer na snimku deluje da je Specku zaista dojaja u zatvoru, i jes' da mora da seksualno opšti sa zatvorenicima iako nije homoseksualac, ali živ čovek se na sve navikne, ipak su tu decenije u pitanju, tako da su ovi rekli, parafraziraću : Da smo ga na vreme ubili kao što je i glasila presuda sad ne bi imali problem, a ovako on se naživeo, i još se plus drogirao u zatvoru (ko da je to neka novost), uživao razne pogodnosti, i otvoreno pričao o tome kako se nimalo ne kaje što je ubio 8 devojaka. A što je još gore onako drogiran na koki, on se čak i hvalio ubistvima. Uglavnom jako bizaran materijal, jer retko kad iz zatvora uspeju da se prokrijumčare ovakvi snimci, a tad nije bilo ni mobilnih telefona ni ničega, što znači da su imali i svoju kameru. Prajsles.

Po Specku je snimljeno i par igranih filmova, japanski Violated Angels (1967), zatim Speck (2002), i očajni Chicago Massacre (2007) još očajnijeg režisera Majkl Fajfera. Inače o Richardu Specku se često pogrešno govori kao o serijskom ubici, što on nikako nije bio, on je pre bio mass muderer, jer je svih 8 ubistava počinio za samo jednu noć. Malo li je. (45 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... speck.html

[boyko]

Odličan dokumentarac o opsjednutoj bolnici i svim stvarimo koje se događaju u njoj.otvorena je 1910 .godine i namjenjena pacjentima oboljelim od tuberkoloze.pretpostavlja se da je u njoj od njezinog otvaranja do zatvaranja 1980.godine umrlo oko 63 000 ljudi.na televiziji u SAD-u je popularizirana kao "most haunted hospitals in the eastern United States".
ima 5 katova posebnih po tome što na svakome katu možete doživjet neke druge stvari(znači ne doživite isto iskustvo na svakome katu).definitivno je najjače iskustvo s malom curicom koja se želi igrat.primjer:našli su lopticu odnjeli ju na 4. kat i stavili na stol,nakon obilaska su se vratil i nje nije bilo.naknadno su ju pronašli na 2. Katu.
bolnica je poznata i po sobi 502,po kojoj si je lokalni benda dal ime.u njoj se objesila medicinska sestra.također i po "Death Tunnel-u“ dugom 500m kojim su prenosili mrtve.
inače bolnica nema nikakvu rasvjetu več desecima godina,al se svejedno u noći mogu vidjet osvjetljene prostorije...

ko voli dokumentarce o ovakvim stvarima nek ga svakak pogleda,a usput ak več pogleda ovo nek pogleda i dokumentarac A Haunting in Connecticut koji mi je po priči čak i bolji.

imdb - http://www.imdb.com/title/tt0437484/

trailer - http://www.youtube.com/watch?v=mujvf__rR-c

[Charlie surfs again]

Fala brate na dojavi, prvi put cujem za ovo


The Men Who Killed Kennedy



Najjači dokumentarni serijal o zaveri da se ubije JFK. 6 epizoda od po 50 minuta. Čuveni film Olivera Stona je uspavanka za Radmilu M. u odnosu na ovo, uostalom neću ja mnogo da pričam, nek vam kažu ljudi koji su ovo već gledali. Ja sam ovih dana pogledao serijal po drugi put, i mogu opušteno da kažem da što se tiče ovih prvih 6 zvaničnih epizoda da je to TO. Znači nema omaške. E sad, što se tiče poslednje 3 epizode koje su naknadno dodate, i naravno, zbog zajebanog sadržaja "zabranjene", meni je jedino diskutabilna 9. epizoda, mada to opet ništa ne mora da znači. Uglavnom za sve ljubitelje conspiracy dokumentaraca ovo je die beste. Znači pogledajte, nećete se pokajati...

"This artfully constructed six-part series offers chilling evidence that American democracy has become a convenient lie; that a conspiratorial coup d'état removed a sitting president and then hid that fact from the American people. This sounds like the stuff of wild-eyed paranoia, but these filmmakers did their homework well--interviews include levelheaded witnesses, suspicious government agents, and Dallas cops present in Dealey Plaza on November 22, 1963. Some of the "proof" (especially in Episode 2, "The Forces of Darkness") seems a bit far-fetched, but the sheer number of unexplained facts is riveting. An autopsy attendant describes a procedure botched by meddling Secret Service agents. A deaf-mute eyewitness shares his recollection of uniformed men hiding a rifle and leaving the site of the assassination unchallenged. Eisenhower's security chief, present at the shooting, discusses fatal safety lapses--as well as mysterious shots coming from the opposite direction of the Texas School Book Depository. District Attorney Jim Garrison points out that Lee Harvey Oswald, a Marine assigned to Russian reconnaissance, operated a "Communist" organization out of a government intelligence office. Senator Ralph Yarbrough, present in the motorcade, tells of Kennedy's order to recall the troops from Vietnam--an order rescinded by the Pentagon three days after his death. But the most powerful elements of this documentary are the most personal, as hardened cops confess to lasting nightmares, as senatorial investigators tearfully recall the moment they realized the official story did not match the facts, and as simple bystanders share their lasting grief at having witnessed the gory death of America's innocence."

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... detat.html

[Charlie surfs again]

Brother's Keeper (1992)



http://us.imdb.com/title/tt0103888/

Od tvoraca najjačeg dokumentarca ikada Paradise Lost: The Child Murders at Robin Hood Hills još jedan masterpis iz '92. U malom seocetu Munnsvillu, država New York, živelo je u miru četvoro braće, četvoro staraca. Juna 1990-e najstariji brat je umro pod nerazjašnjenim okolnostima i jedan od braće je optužen za ubistvo, naravno opet je u igri iznuđivanje priznanja od strane policije i sve što ide uz to, manipulisanje izlapelim, nagluvim starcima, ali no pasaran, jer celo selo je stalo uz braću Ward da ih podrži, jer poznaju ih čitav život kao vredne, bezazlene farmere, koji su čitav život proveli zajedno, bez žena, živeći u maloj straćari, bez vode i grejanja. A starci su likovi samo takvi, a posebno ovaj jedan koji skoro ništa ne čuje i trese se "od nervoze". Uglavnom videćete njihovu stranu priču, zatim priču lokalnih meštana, prepremu za suđenje i na kraju samo suđenje. Ovo je jedan od onih dokumentaraca koje bi' ja krstio kao BEYOND CRIME DOCS, jer se film ne bavi samo zločinom, zapravo navodni zločin je samo povod da se uđe u taj neobični svet ruralne amerike, uostalom ko je gledo Paradise Lost zna vrlo dobro kako ova dva reditelja to na skroz specifičan način rade, dakle uđu mu u šesnaesterac, u dušu bukvalno. (104 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -1992.html

[Charlie surfs again]

Dosije navijači (2007)

Kao svojevremeno jedan od najoštrijih kritičara ovog dokumentarnog serijala RTS-a, a u svetlu najnovijih dešavanja vezanih za previranja na srpskoj navijačkoj sceni, i najavu vlasti da će zabraniti delovanje 3 najveće beogradske grupe, i da će se obračunati sa celokupnim navijačkim pokretom u Srbiji, rešio sam da ponovo pogledam ovaj dokumentarni serijal ali ovaj put skroz hladne glave, sa sasvim pristojne vremenske distance od 2 godine.

Što se tiče zasebnih epizoda i dalje ostajem pri stavu da su prve dve skroz OK, jer se tu govori o počecima navijačkog pokreta u Srbiji pa i u ondašnjoj Jugoslaviji, i to je najzanimljiviji deo ovog serijala jer ima brdo odličnog arhivskog materijala a govore i neki jako bitni likovi koji su vodili tu priču 80-ih i početkom 90-ih, i koji o tome sasvim realno pričaju bez ikakvog foliranja.

Nažalost, veliki pad počinje od treće epizode gde neki ljudi iz navijačkog miljea za koje sa sigurnošću znam da imaju dosta toga pametnog da kažu dobijaju po jedva 2-3 rečenice da izgovore, znači seku ih, dok na drugoj strani novinari i nekakve sumnjive njuške se tu postavljaju kao mnogo relevatniji sagovornici i daje im se i previše prostora gde oni tu glumataju nekakve eksperte, sociologe, pičkematerine, ma bre sve u jednom, a što je logično smorilo čitavu priču.

Dalje, isto tako iznesena je i gomila neistina i poluistina onako baš u novinarskom maniru, bombastično, da bude što šokantnije jer narod to voli, taman po meri Tijanićevog RTS-a. Mada da ne grešim dušu, i pored svog tog lupetanja, ovaj dokumentarni serijal je ipak uspeo da donekle racionalizuje na prvom mestu nasilje među navijačima, i uopšte ceo taj fazon, znači da objasni prosečnom gledaocu zašto navijači rade to što rade, da niko ne ide u tuču sa namerom da bi ubio suparničkog navijača, ali da se sranja ipak dešavaju, jer svaka, pa i ona najobičnija ulična il' kafanska tuča, je po meni potencijalno ubistvo. Dakle od obične pesnice može da se teško strada, a da ne govorimo o štanglama, bakljama itd. Znači to nasilje u Srbiji nikad nije bilo isključivo navijački brend, čak naprotiv najveće nasilje je dolazilo baš od strane države, od policije, i za ovih 20 godina ZLA logično da je postalo nešto najnormalnije, dakle "dobar dan, dobar dan" fazon.

Ako budete pogledali ovaj serijal iznova videćete da neke novinarske njuške koje su tu govorile evo ih i danas opet isplivali po svim medijima, znači ne skidaju se sa TV-a, ali ono što se da primetiti je da su skroz promenili priči, od onog racionalizovanja navijačkog pokreta sada su počeli da govore o kriminalcima koji vode pojedine grupe, kako ima preko 1000 kriminalaca u tim beogradskim grupama, a ja postavljam logično pitanje : ako je to tako, ako je zaista tolko kriminala tu upleteno, zašto o tome nema ni jedne jedine reči u ovom dokumentarcu, pa nije valjda taj kriminal, to dilovanje gudre, to reketiranje, i šta sve ne, ušlo među navijače u poslednje dve godine ? Što to onomad nisu pominjali, nego izbacuju takve informacije po potrebi, kako vetar duva.

Naravno, svima je jasno kako ti novinari deluju, uvek su pisali po direktivi, i sad isto tako podržavaju ovu akciju države, a ta država je kao od jednom gistro sad rešila da se obračuna sa nasiljem, ko da i ranije nije bilo ubistava među navijačima nego to sad tako odjednom eto ?! Ovo licemerje kojeg smo svedoci poslednjih nedelja zaista nema granica, odjedared se ceo Beograd rasplakao nad smrću francuskog navijača, pa jbte što niste žalili i palili sveće kad su ginuli naši ljudi u sličnim situacijama, što tad nisu pokrenute akcije i protesti protiv nasilja, po čemu je taj Bris Taton vredniji od bilo kog dečka iz Beograda ili Novog Sada koji je poginuo u poslednje 4 godine ? Nemoj da se lažemo i foliramo jbga. Naravno, plasira se priča u javnosti da to nije isto, da je pokojni Taton za razliku od ovih naših huligana (samo što ne kažu "koji su sami to tražili") došao ko turista u Beograd, da nije imao navijačka obeležja i slične laži, a samo malo ako se proveri po internetu može da se utvrdi da je on bio isti fazon ko i ovi što su ga napali, znači huligan.

Naravno da to ne opravdava ovo ubistvo, ali ko što rekoh ranije, niko tu nije išao sa namerom da bilo koga ubije, a to što je stradao u ovom slučaju Francuz to ništa ne znači jer je skroz ista stvar mogla da se desi u bilo kojoj domaćoj navijačkoj tuči, i bilo gde u svetu. Jer dečko je pao sa velike visine, znači nisu ga ovi ubili štanglama nego je zaginuo od pada, e sad dal' su ga ovi gurnuli ili je pao sam, ja sam pre sklon da verujem da je pao sam, tj. da je preskočio tu ogradu ne znajući kolika je provalija dole jer logično nikad ranije nije boravio u Beogradu. A na drugu stranu ja ne mogu da poverujem da je bilo ko od tih Grobara tu došao sa namerom da bilo koga baci sa tolke visine ili gurne, no dobro, postoje valjda tu i neki svedoci koji će da kažu šta je tačno bilo, i ako potvrde da ga je neko gurnuo što se mene tiče takav treba da robija koliko je propisano zakonom, a druga stvar pa nisu ga sva desetorica mogla gurnuti, dakle jedan il' dva čoveka. Ali ne, nikoga ne zanima to što postupak praktično nije ni počeo, svi su se utrkivali da okarakterišu to kao teško ubistvo, a novinari su stigli već i da skroz razreše taj slučaj, da presude tim ljudima bez da znamo sve činjenice i okolnosti pod kojima se to desilo. Jer nije isto npr. kada ja jurim nekog da ga bijem i njega udare kola, to nikako ne može da bude teško ubistvo, to može da bude neko ubistvo iz nehata, bez predumišljaja il' kako se to već zove, nisam pravnik jbga. Znači to su totalno dve različite stvari, jer da sam ga ja gurnuo namerno pod kola to bi moglo da bude i teško ubistvo, ali ovde su svi i bez suđenja po'itali da proglase ove krivim za nešto za šta još ni ne znamo tačno šta se dogodilo.

Naravno, opet ponavljam, ako su ga zaista gurnuli, ako svi svedoci to potvrde, nek robijaju i 40 godina ako treba, nije sporno. Ako neko toliko nije normalan da gurne čoveka u provaliju nije mu mesto na slobodi, ja mislim da oko toga svi možemo da se složimo, ali opet kažem ja ne verujem u tu priču dok ne vidim dokaze, jer da su došli sa namerom da ubiju čoveka pa valjda ga ne bi ubijali u samom centru grada, u sred bela dana, pred stotinu svedoka, zar ne ? I još gore što reče jedan drugar, ladno je ceo Beograd odavao poštu francuskom huliganu, a sad 'oće i ulicu da mu daju - dakle niđe mozga, šta god mediji da plasiraju to je tako i tu nema boga. Mislim, zamislite samo situaciju da neki naš navijaču tako pogine bilo gde u Evropi i da mu daju ulicu - skroz nerealno zar ne ?

Na kraju bi se još osvrnuo na ovaj "konačni obračun" vlasti sa navijačkim grupama, dakle setimo se 5. oktobra 2000-te, bila je priča kao navijači heroji, oslobodioci, priznanja, plakete trte-mrte. Onda lagano kako su ti koji su dizali navijače u nebesa dolazili na vlast u početku su ipak bili suzdržani, policija je bila, setimo se, u totalnom rasulu i ipak su morali da podilaze navijačkim grupama da ovi ne bi krenuli i na njih, tako da su zatvarali oči na većinu incidenata koji su se dešavali u periodu od 2000-te pa do skoro. A konačni razlaz između navijača i ove nove vlasti se po meni desio ne na mitingu za Kosovo ko što bi neko naivan možda pomislio, nego na mitingu podrške Radovanu Karadžiću prošle godine, i navijači im više nisu bili potrebni da prave nerede, da dižu tenziju, jer zamislite npr. na šta bi ličilo da sad krene ceo jug ili sever da peva neku pesmicu gde se proziva npr. Tadić, pa realno pre ili kasnije bi se to prenelo i na druge delove stadiona a onda i na ulice, tako to ide, tako je bilo i sa Slobom, setimo se. Dakle vlastima takve snage koje realno jedine danas u Srbiji mogu da pokrenu veće mase ljudi nezadovoljne zbog siromaštva, bede, gubitka radnih mesta, i čega sve ne, jednostavno ne trebaju, a posebno ne u vreme ove svetske ekonomske krize, gde je non-stop situacija u državi bukvalno na ivici incidenta. A vala imaju konačno i dovoljno jaku silu u vidu policije koja može da stane na put takvim grupama, jer šta će ljudima na vlasti navijači, koji će im realno ? Oni su im trebali dok su bili opozicija, da im pomognu da dođu na vlast, a sad jedino što može da se desi i što se dešava je da se isti ti heroji 5. oktobra okrenu protiv njih. E tu uleće ova oporavljena policija pod vođstvom malog Slobe, i tu puca ta "ljubav" između ondašnje opozicije a današnje vlasti i navijačkih grupa. Jednostavno, navijači im više ne trebaju da bune narod. Po utakmicama danas umesto skandiranja "Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane, Slobodane" možemo da vidimo neka drugačija stranačka znamenja, a neka nova opozicija se tu sad uglavila koja bi na sličan način htela da iskoristi navijače da bi došla do vlasti. Naravno, to nije tako očigledno na svim tribinama, ali da je politika opet ušla na stadione - jeste, mada ako ćemo iskreno nikad nije ni odlazila. E sad, samo od vođstava navijačkih grupa zavisi dal' će dopustiti da političari ponovo počnu da manipulišu tu, jer činjenice vrlo jasno govore da ko god došao na vlast u Srbiji ne mož' da valja pa ne znam kakav da je, jer vlast je takva, iskvari i najpoštenijeg čoveka, a političari su stoka za sebe.

Dakle, nije loše podsetiti se ovog dokumentarnog serijala i uporediti šta se tada, 2007. godine pričalo o navijačima, i šta se danas priča, a prepoznaćete i neke novinara i "sociologe" koji se ovih dana ne skidaju sa TV-a, znači foliranje najljigavije vrste. I da me neko pogrešno ne shvati BRICE TATON R.I.P. jer to nije sporno, ali sagledajmo stvari i iz drugih uglova, hladne glave. Ništa nije crno-belo, znači PRAVDA ISTA ZA SVE a ne "pravda" pod pritiscima sa svih strana. Toliko.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2007.html

[Charlie surfs again]

Serial Killers: Profiling the Criminal Mind (1999)



http://www.imdb.com/title/tt0358120/

Ovo je kao neka A&E video kompilacija i sastoji se od 4 zasebna dokumentarca. Prvi je "Profilers" iz '97 koji se bavi radom najuspešnijih profajlera u istoriji FBI, Johna Douglasa i Roy Hazelwooda, koji su između ostalih razrešili i čuveni slučaj Atlanta Child Murders. I vaistinu pravo je čudo kolko su se njihovi profili ispostavili kao tačni do u najsitnije detalje nakon hapšenja pojedinih serijskih ubica.

Pored tog profajlerskog dela tu su i tri biografska dokumentarca : "Dahmer: Mystery of the Serial Killer" iz '93, "Buried Secrets" iz '96 o John Wayne Gejsiju i "Charles Manson: Journey into Evil" iz '95. Naravno u ovoj priči o serijskim ubicama opet, po ko zna koji put, Čarli je uljez, ali jbga, ipak je Čarli brend koji prodaje ovakve video kompilacije, mada po meni bi i Dahmer bio sasvim OK, ali ipak mnogo više ljudi van SAD zna za deda Čarlija nego za Dahmera i Gejsija zajedno, a posebno te '99 kad se ova video kolekcija pojavila slabo je ko imao pojma ko su ova dvojica, a Čarli je, svidelo se to nekom ili ne, ipak pop ikona sveckih razmera, bio i ostao.

I da, mora da napomenem, ovaj upload posvećujem mojoj drugarici Aleksandri koja je definitivno najveći fan Džefri Dahmera u Srbiji. E sad, to kad mi između sebe kažemo da je neko fan nekog serijskog ubice, naivan čovek bi mogao da pomisli da mi time opravdavamo ta ubistva i slično, da dodirujemo mošti i celivamo ikone, ali nije baš sve tako crno-belo, jer u ovoj subkulturi biti nečiji fan pre znači da ti je taj lik zanimljiv za proučavanje (tekstovi na NETu, knjige, dokumentarci, igrani filmovi etc.), dakle jedinstvena faca sa skroz bizanim načinom razmišljanja, jer definitivno nema dva Džefri Dahmera na svetu, nema dva Carl Panzrama, a nema bogme ni Ed Geina i još mnogih iz tog miljea. Naravno uvek postoji i druga strana, jer ko može meni bilo šta da prigovori ako ja čak i pokušam da opravdam i sebi pojasnim zločine npr. Dahmera u ovom našem bolesnom društvu koje ide toliko daleko, i ovde mislim na sve tri strane u balkanskim sukobima iz 90-ih, da otvoreno bez imalo stida podržavaju ratne zločince koji su odgovorni za smrt na hiljade nevinih ljudi, civila. Dakle ja mu tu dodjem ko mala beba u odnosu na ove. Dajte mi čokolino. (170 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -mind.html

[Charlie surfs again]

Dream Deceivers: The Story Behind James Vance vs. Judas Priest (1992)



E ovo je stvarno kult, i to bez zajebancije, znači za sve fanove Judas Priesta, dokumentarac o notorious skandalu kada su se dva klinca navodno pod uticajem muzike Judasa a posebno pesme Dreamer Deceiver sa albuma "Sad Wings of Destiny" iz '76, dogovorili da izvrše samoubistvo. Pucali su sebi sačmarom u glavu, prvo jedan pa drugi, ali je ovaj drugi momak ipak uspeo da preživi, s'tim što je ostao i bukvalno bez lica, znači surova jedna scena, videćete na šta to liči. Uglavnom, njihovi roditelji su odlučili da pokrenu tužbu protiv Judas Priesta sa namerom da dokažu kako je pesma Dreamer Deceiver svojim skrivenim porukama potakla njihove sinove na samoubistvo. Naravno, tu nastaje farsa od suđenja, gde se išlo čak dotle da je Rob Halford kao svedok morao da peva sporne delove pesme, i da odgovara na pitanja poput : "Da li je to -Yah- na kraju strofe zaista samo izdah ili se tu krije neka skrivena poruka?". Dakle globalno ludilo na lokalnom nivou. Još mora da napomenem da je Judase svakoga dana pred ulazom u sud čekala masa fanova, sa sve "češkim" brčićima i celim onim najgotivnijim fazonom iz 80-ih, kad je METAL bio zaista THE LAW. I da, ono što mi je baš zapalo za oko, i povodom čega sam se dobro ismejao, je detalj kada se par fanova Judasa skupi posle suđenja kod jednoga na gajbi, i jedan klinac baca izvalu, nešto iz fazona kao jbte toliko ima tih bendova koji pevaju o samoubistvima a oni su našli da cimaju naš Judas Priest, i onda vadi komad 'artije i kreće da čita tekst "Suicidal Failure" od Suicidal Tendenciesa kao primer. Znači samo što ne ispustih dušu, al' neću baš sve da otkrivam šta su omladinci tu još izvaljivali, da ne kvarim ugođaj. Dakle, potrudite se ako je ikako moguće da pogledate film, jer traje samo sat vremena, znači ne mož' da škodi a zabava je zagarantovana, iako je povod za dokumentarac više nego tragičan. I za kraj da napomenem da je upravo ovaj slučaj direktno uticao na izglasavanje "Parental Advisory: Explicit Content" zakona. Aj' sad : brejkin d lo, brejkin d looo! (60 min)

http://www.imdb.com/title/tt0104140/

Just before Christmas 1985, James Vance and Ray Belknap shot themselves with a 12-gauge shotgun. Their families blamed heavy metal band Judas Priest, claiming a recorded subliminal command "Do It" had mesmerized their sons.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... james.html

[Wendigo]

Odličan dokumentarac o opsjednutoj bolnici i svim stvarimo koje se događaju u njoj.otvorena je 1910 .godine i namjenjena pacjentima oboljelim od tuberkoloze.pretpostavlja se da je u njoj od njezinog otvaranja do zatvaranja 1980.godine umrlo oko 63 000 ljudi.na televiziji u SAD-u je popularizirana kao "most haunted hospitals in the eastern United States".
ima 5 katova posebnih po tome što na svakome katu možete doživjet neke druge stvari(znači ne doživite isto iskustvo na svakome katu).definitivno je najjače iskustvo s malom curicom koja se želi igrat.primjer:našli su lopticu odnjeli ju na 4. kat i stavili na stol,nakon obilaska su se vratil i nje nije bilo.naknadno su ju pronašli na 2. Katu.
bolnica je poznata i po sobi 502,po kojoj si je lokalni benda dal ime.u njoj se objesila medicinska sestra.također i po "Death Tunnel-u“ dugom 500m kojim su prenosili mrtve.
inače bolnica nema nikakvu rasvjetu več desecima godina,al se svejedno u noći mogu vidjet osvjetljene prostorije...

ko voli dokumentarce o ovakvim stvarima nek ga svakak pogleda,a usput ak več pogleda ovo nek pogleda i dokumentarac A Haunting in Connecticut koji mi je po priči čak i bolji.

imdb - http://www.imdb.com/title/tt0437484/

trailer - http://www.youtube.com/watch?v=mujvf__rR-c

eh, ovo je jezivo. baš ću skinuti dokumentarac i film "death tunnel".

[Charlie surfs again]

Boston Strangler: The True Story (2007)



Nisam imao nameru da postavljam priču o bostonskom davitelju jer mi taj nesretni Albert DeSalvo više liči na nekog sitnog prevaranta, secikesu, nego na serijskog ubicu, i pobornik sam teorije da on nikako nije mogao biti bostonski davitelj. Naravno to nije moja teorija, to je matoro koliko i sam slučaj, ali do sad nisam naišao na dokumentarac koji se ozbiljnije bavi tom tematikom, jeste to pominjano al' tek onako usput. E, juče sam konačno naleteo na dok. koji se bavi isključivo tom teorijom, naravno u uvodu ide standardna priča o ubistvima i tome kako se DeSalvo sam prijavio da prizna ubistva iz zatvora a murija to jedva dočekala da zatvori slučaj iako je bilo još osumnjičenih.

Kako je DeSalvo tek tako, olako, uspeo da ubedi policiju da je baš on notorious bostonski davitelj, šta danas kažu profajleri o tom slučaju, a šta svedoci i dokazi, da li je moguće da je u Bostonu početkom 60-ih bilo više serijskih ubica koji su davili svoje žrtve, i konačno priča o tome zašto je DeSalvo '73 izboden na smrt u zatvoru. Inače, taj zanimljivi detalj je prikazana i u očajnom igranom filmu Michael Feifera, Boston Strangler: The Untold Story (2008). Samo ću vam to otkriti, naime, samo par dana pre nego što će biti ubijen DeSalvo je navodno pozvao svog advokata telefonom i rekao mu da želi da povuče priznanje za ubistva i da treba da se vide u sledećih par dana. Kada je advokat došao u zatvor DeSalvo je već bio mrtav. Način na koji je ubijen je tu posebno sumnjiv al' o tome više u dokumentarcu. U svakom slučaju vrlo dobar mystery serial killer dok. sa dosta odličnog arhivskog materijala, a ko zna zvaničnu priču o DeSalvu biće mu još jače za gledanje. Ma ja se samo setim one scene iz Šijanovog Davitelja kada Radmila Savićević jede girice na prepoznavanju, i ovi uvode neke sitne likove poput DeSalva i ona kaže nešto u fazonu ma sklonite mi ove nesretnike, to je bre ogroman čovek. Vaistinu. (46 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2007.html

[filmofil]

uuu svaka čast, di si ovo iskopao...ovo mi je uz zodiaca jedan od najdražih slučaja

[Charlie surfs again]

nisam iskopo, izguglo


Mastering the Art of Pickpocketing



Evo konačno jednog edukativnog dokumentarca čija materija može da ima i svoju praktičnu primenu u svakodnevnom životu. Dakle, ekonomska kriza je, nema se para, kako preživeti ? Evo ideje : džeparenje. Mobilni telefoni, novčanici, ključevi od nekih malo boljih kola, i sve ono što se može naći po džepovima naših imućnijih sugrađana koje valja olakšati, jer ipak nije u redu da ova kriza padne samo na grbaču sirotinje, evo ja npr. nemam mobilni telefon, zašto ja da nemam a neko ima dva pa čak i tri ? Nije u redu, zaista nije u redu. Pošto država ne želi da organizuje neku akciju tipa "imaš tri mobilna - pokloni jedan bližnjem svom koji nema", ili "imaš platu 50.000 daj 10 ovom što ima 20", moramo se sami organizovati, znači solidarnost na prvom mestu, jer u ova krizna vremena svaka akcija u cilju preživljavanja je legitimna, zajebi zakone, zajebi sve, kad čovek platom ne može da se pokrije njegova je građanska dužnost da se snalazi.

Naravno, ovde nisam zaboravio ni na naše mnogobrojne sugrađane ovisnike o heroinu, koji svaki drugi-treći dan mora da naprave neko krivično delo, a nažalost u većini slučajeva su to razbojništva, i to za neke baš ono jadne pare, za džak jabuka i slično, a za to je zaprećena kazna i do preko 5 godina, i logično, što čovek da rizikuje toliko kada može da se pošteno bavi i džeparenjem, da kraducka što bi se reklo, jer tu su kazne neuporedivo manje, a na drugu stranu tako i pomažemo društvu, jer smanjujemo stopu kriminala tj. razbojništava koja je u porastu u poslednjih par meseci, jer naravno da je bolje odžepariti npr. poslanicu narodne skupštine nego je ošuriti štanglom u glavu i ležati 5 godina za tu glupost, njoj bolje i tebi bolje, zar ne ?

E sad jbga, možda ovo nekom liči na skeč iz TLN-a, a možda ja i lažem, ali ako ja lažem to može da znači samo da sam ja lažov, a nikako da ovo što sam napisao nije tačno. Uglavnom, da ne davim mnogo, ja mislim da je ova moja logika kristalno jasna svima. Ali pošto nam se drug javni tužilac nešto gadno uzjogunio ovih dana, tuži koga stigne, neko pošten (u prevodu budala) bi mog'o da odruka ovo i da ja dođem u situaciju da me se tereti za podsticanje na izvršenje krivičnog dela ili za ko zna koje delo - daleko bilo, a ovde, falabogu, ima još oho-ho podosta materijala koji može da se protumači na pogrešan način, pa sam stoga prinuđen da napomenem, kao što je to urađeno i u samom dokumentarcu, da je ovaj materijal FOR ENTERTAINMENT PURPOSES ONLY. U svakom slučaju, ako ne naučite ništa korisno iz ovog tutorijal-filma barem ćete se fino zabaviti i nasmejati, mada kontam da nekima i neće biti baš najprijatnije. Živeli. (62 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... eting.html

[Charlie surfs again]

Horror Business (2005)



http://www.imdb.com/title/tt0460823/

Horor biznis ili kako otprilike izgleda američka trash/indie scena, tj. barem jedan njen delić ovde prikazan. U filmu govore i Sid Haig koga ponajbolje znamo kao Captain Spauldinga iz Rob Zombijevih filmova, Mark Borchardt - režiser i junak čuvenog dokumentarca American Movie iz '99, zatim Tony Timpone - urednik Fangorie, pa američki Lakobrija, i još gomila horor fanatika svih vrsta i rasa. Isečci iz flmova, detalji sa setova, festivali, i čitava filozofija ovih upornih mladih i ne tako mladih ljudi, koja ih goni da se cimaju i kad ne ide. Ko voli horor sa posebnim osvrtom na nezavisnu scenu evo prilike da vidi kako to izgleda van Srbije, tj. van Beokona. (82 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2005.html

[Charlie surfs again]

The Staircase (2004)



http://www.imdb.com/title/tt0388644/

Od reditelja Oskarom nagrađenog dokumentarca Murder on a Sunday Morning (2001), evo sledećeg masterpisa koji je po meni daleko jači od prethodnika. Filmovi imaju sličnu tematiku, bave se suđenjima za ubistva, ali ovo je skroz drugi nivo, a i rađen je u formatu mini TV serije od 8 epizoda po 45 minuta, no ne dajte da vas to zbuni. Jeste, nismo do sad imali priliku da se susretnemo sa ovakvom dokumentarnom formom, ali verujte mi, postoji skroz realan razlog zašto je to tako urađeno. Molim za malo pažnje.

Decembar 2001. godine, država North Carolina. Pisac i kolumnista Michael Peterson osumnjičen je za ubistvo svoje supruge. Ono što je na početku izgledalo kao nesmotren pad sa stepeništa potpomognut kombinacijom alkohola i valijuma , dakle nesrećan slučaj, pretvorilo se u optužbu za brutalno ubistvo, jer je autopsijom utvrđeno da su povrede na glavi mnogo teže nego što bi mogle biti samo od pada, i sumnja se da je upravo Majkl naneo te povrede supruzi tupim predmetom. Policija posle hapšenja između ostalog pleni i kompjuter osumnjičenog i tamo nalazi Majklove tajne, duhovi prošlosti isplivavaju na površinu, and all hell broke loose...

Ovaj dokumentarni serijal prati slučaj od samog početka, pa tako možemo da vidimo i kako se tim odbrane priprema za suđenje, kako optuženog uče kako da se ponaša u sudnici kada bude svedočio i uopšte, zatim testiraju svedočenja eksperata, u ovom slučaju svetski poznatog forenzičara Henrija Lija, gde posle gledanja njegovog videa sa ekspertizom svaki član tima iznosi svoje mišljenje tj. dal' ga je ekspert ubedio, i šta bi još valjalo dodati, i uglavnom sve ono što do sad nismo imali prilike da vidimo u dokumentarnim filmovima a vezano za proces priprema za suđenje.

Naravno, centralni događaj je samo suđenje, pa tako imamo priliku da ispratimo sve od uvodnih reči okružnog tužioca i branioca, preko unakrsnog ispitivanja gomile svedoka, onako baš detaljno, znači ništa bitno nije propušteno. Mediji, razume se, od suđenja prave cirkus pa je pokazana i ta strana u ovom filmu. Prajsles materijal, i sa krajem svake epizode nešto vas goni da gledate dalje, jer zaista nema šanse da se izvali šta će se sledeće desiti, pa sam tako ja u komadu odgledao svih 8 delova verovali ili ne, dakle preko 6 sati materijala, e sad jbga, možda sam ja fanatik pa nisam baš merodavan, ali vas zamoljevam da pogledate barem prvu epizodu pa ako vam se ne svidi batalite, a ja garantujem da je ovo 101% genijalno.

Ako ste voleli Paradise Lost (film, ne bend, mada ni rana faza benda nije loša) pa aj' i Capturing the Friedmans, provereno će vam se svideti i ovaj masterpis, jer ovo je čak u nekim segmentima i jače od pomenutih. Da baš ne preterujem, stavio bih ovaj rad tu negde odma' uz Paradise Lost, jer ne bih da grešim dušu (koju nemam) pa da izjavim da je jače, jer ipak Paradise Lost ima tu specifičnu, neponovljivu atmosferu ruralne Amerike, ali definitivno ovaj film ulazi u sam vrh CRIME dokumentaraca, i iskreno me zanima ko će prvi da se doseti da po ovome snimi igrani film, jer ovakvih genijalnih priča iz stvarnog života zabeleženih na traci nema baš puno. Pa čak i doskočice advokata tokom suđenja, izvale svedoka, emocije Majklove porodice koja ga je podržala, neverovatni obrti tokom istrage i suđenja, sve je to odlično upakovano, i što kaže ovaj lik dole u engleskom plotu : "features more twists than a legal bestseller", dakle bre realni triler, bez zajebancije. Poodavno se nisam ovoliko oduševio, jer ipak je ovo žanr koji preferiram kad su dokumentarci u pitanju. I nije problem, ja možda jesam laik, zapravo zasigurno sam laik, ali ovoliko znam da procenim da je film VR'. A da ne bude kako samo ja lupetam, evo i na imdb-u je ocena 8,5/10 od 411 glasova. Znači MUST-MUST SEE. (360 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... -2004.html

[Charlie surfs again]

34 Docs You Must See Before 2012

Evo uspeo sam nekako da složim od one stare liste ovu novu koja ima kakav takav redosled. Naravno negde sam i omašio raspored ali u principu to vam je to : THE VERY BEST OF lista abraxas bloga. Razume se, tu uvek može da uleti još poneki naslov, ali to ostavljam kome se svidi ovaj fazon da razluči sam, pa da probere, a jako bi mi značilo ako bi mi il' u komentarima il' na mejl poslali vaše liste omiljenih dokumentaraca, pa da malo upoređujemo, jer kontam dosta toga još nisam izvalio a ima ovde raje koja zasigurno jeste. Dakle, ne libite se no šaljite vaše sugestije i personalne liste.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... efore.html

[Charlie surfs again]

Corpse Fucking Art: The Making of Nekromantik (1987)



Director:
Jörg Buttgereit

Evo jednog rada samo za fanatike, za ljubitelje kultnog dela nemačkog reditelja Jörga Buttgereita, Nekromantik (1987). Što reče car Waters, Nekromantik je prvi erotski film za nekrofile, tako da sada i onaj koji možda i nije pogledao ovaj masterpis može da skonta o kakvom remek-delu je reč. Dakle, nekrofilija, lepa strana reč.

Ovaj dokumentarac, kako mu i samo ime kaže, je sastavljen od materijala sa snimanja, dakle sve one divotarije sa maskama i specijalnim efektima, kultna scena nožem u stomak i svršavanje, seks sa leševima, uglavnom ništa bitno nije izostavljeno. Pored Nekromantika ovde ćete moći da vidite i akcije sa setova još dva Buttgereitova filma, Der Todesking (1990), i Nekromantik 2 (1991). Inače narod i nije neki fan nastavka Nekromantika, ali ja bogme jesam, jer činjenica da u njemu glavnu ulogu igra glumica koja me pomalo podseća (dovoljno) na našu divu i moju prvu ljubav Anamariju Petričević je sama po sebi dovoljna da se film gleda iznova i iznova, svaki put sa sve većim žarom i erotskim nabojem, taman onoliko puta koliko sam gledao i Pejzaže u magli pa i Smogovce, a sve iščekivajući da se na malom ekranu pojavi Dunja, pa makar i samo na minut, i ulepša mi dan. Doista, bio sam veliki fan Anamarije tih 80-ih, mada i dan danas ne mogu da je izbijem iz glave, kako li sad izgleda, dal' i dalje šeta one obrve, čuo sam da valja neku kozmetiku, voleo bih da vidim neku njenu noviju fotku, jer ja je pamtim onakvu kakva je bila u Pejzažima, valjda se nije ugojila, mada i takva bi mi bila gotivna, ma bre obožavam je !

Dakle, pogledajte ovaj film, jer ovaj bolesni Nemac je vaistinu vanserijska faca. Umalo zaboravih, ima tu još par njegovih dela koje nikako ne bi valjalo propustiti, npr. Schramm (1993) i naravno genijalna TV emisija One Night with Joe Coleman and Asia Argento koja se može naći i na ovom blogu. Eto, ja sam samo malo zagreb'o, a nadajmo se da će se Ognjanović smilovati pa napisati konačno i nešto konkretno o ovom jedinstvenom reditelju, velikanu andergraund filma. Dotle uživajte uz ovaj making of. Živeli! (Umrli?!) (58 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... ng-of.html