Candy Stripers (2006)

Nekad za sebe stvarno pomislim da nisam normalan. U velikoj količini kvalitetnih filmova koje želim pogledati, uključujući bar desetak azijskih, mene privuče neko totalno sranje. Jučer sam se baš nećkao između jednog legendarnog 80s slashera i po kritikama fantastičnog azijskog horrora, ali ne, ono nešto zlo u meni želi da se hranim prelošim straight-to-DVD šrotovima poput “Candy Stripers”. Prvo, sve žene u ovom filmu su ili Playboy zečice ili wannabe zečice. Čisto da to riješimo na početku, da nam ne smeta u daljnem “radu”. Dvije djevojke se voze autom te naleću na automobilsku nesreću. Pokušaju vidjeti što se zbilo, ali ih napada neki zeleni ljigavi vanzemaljac (ili recimo neka zelena slimy žele guma – ovisi valjda koliko je gledatelj maštovit). Jedna od njih umire, dok drugu hitna dovodi u bolnicu. Tamo naša jadna žrtva moli medicinsku sestru da joj da zadnji poljubac (?!). Kada ona to i učini, žrtva baci mouth-to-mouth transfer vanzemaljca koji sada izgleda kao ljigavo zeleno govno. Malo po malo, “ljubav” divlja po bolnici, te se većina sestara i doktora međusobno “inficira”.

Heroji ove fabulozne pričice su par koledž sportaša, koji su se ranije pofajtali na tekmi, pa su sjebani završili u bolnici. Na njima je da spase svoje živote, te pokušaju ubiti organiziranu skupinu inficiranih jebaljki. Btw, medicinske sestre sa svojim vanzemaljčićima postaju ovisne o šećeru, pa stalno ližu nekakve lizaljke. Zadnja nada za ozbiljnost ovoga filma je bačena u vjetar… Film je mega dosadan, ubojstva su jadna, glumci su jeftini, zapravo nema baš pozitvnih aspekata ovoga sranja. Ok idem navući bar nešto – ima pokoja zgodna žena i film traje samo 74 minuta, ali to je to.