U tajnom podmorskom laboratoriju, milijarder radi testove na morskim psima. Cilj? Unaprijeđenje čovječanstva, dakako… Morski psi postaju pametni, dešava se neka havarija i eto nam B filmića koji čak možda i ne zaslužuje svojih 3/10 na IMDB-u.
Devetnaest godina nakon originala, evo nam i nastavka. Deep Blue Sea 2 bi se mogao nazvati rebootom originala, ali nažalost ne donosi nikakve pozitivne pomake – naprotiv, film je baš loš. Rekao sam sam sebi da ću u globalu preskakati horor bedastoće, ali iznimka od pravila će biti ovakvi nekakvi (kvazi) nastavci ala Deep Blue Sea 2 ili pak novi Tremors koji se pojavio neki dan.
“Deep Blue Sea 2” ima nekakvu skoro 80s ideju (ljudi zatvoreni u prostoru i nešto ih proganja) – koncept koji u moderno doba baš i ne funkcionira. Staviti par glumaca u nekoliko prostorija i ubaciti kompjuterizirane morske pse (koji reže) i nije nekakva dobitna kombinacija. Baš sve smrdi na generički moderni hororčić koji se snimio onako reda radi – nemamo ideju, nemamo previše volje i znanja, ali možemo film nazvati “Deep Blue Sea” nastavkom – idemo!
Sam scenarij i nije se mogao ransformirati u nešto iole zanimljivo, budući da je sama priča oko pametnih morskih pasa izbačena nakon pola sata, već se to ostavlja sa strane i prelazi na rođenje malih morskih “psića” koji u SyFyeovskim CGI manirama napadaju jadne znanstvenike.
Film stvarno nema niti jedan element koji bi mogao istaknuti kao pozitivan i definitivno spada u jedan od najlošijih modernih nastavaka… Za potencijalno dobar shark attack film, morati ćemo pričekati The Meg.