From Dusk Till Dawn 2: Texas Blood Money (1999)

Moram reći da mi je “From Dusk Till Dawn” jedan od zabavnijih filmova sa vampirskom tematikom. Film sam pogledao brdo puta, odslušao sve audio komentare, pogledao sve extrase i uživao sam svaku sekundu potrošenoga vremena. Već sto godina nisam gledao nastavke, pa je eto došlo vrijeme da se ih njih malo prisjetim. “Texas Blood Money” počinje u potpuno drugačijem okruženju od onoga što bi očekivali. U velikoj korporativnoj zgradi dvoje white collar zaposlenika ulaze u lift, koji u kratkom roku napada jato šišmiša. Da stvar bude bolja, poslovnjake glume Bruce Campbell i Tiffani Amber Thiessen. Bruce pokušava biti hrabar, ali završava kao prvi dio njihovog objeda. Kad se već počinješ pitati kakve veze veliki grad ima sa ovim filmom, kamera se počinje odzumirati, te vidimo da smo do sada gledali samo film na televiziji.

Ona prava priča se vrti oko skupine pljačkaša koji planiraju svoj slijedeći posao, ali murphyevi zakoni se ubacuju u priču i naša vesele ekipica se nađe na meti vampira. Nevezano za tupavi tijek radnje, “Texas Blood Money” sa svakim svojim detaljem odiše tipičnim B mirisom (ili smradom za neke), a i iz svemira se može saznati da je to napravljeno sa ciljem. Nastavci hitova poput “From Dusk Till Dawn” uobičajeno završe kao mrtvo slovo na roli filma, tj. kolekcija stupidnosti koja robuje nekakvim postavkama originala. Definitivno je bolje krenuti putem ovoga filma, te unaprijed pokazati ljudima da očekuju B ekstravagancu.

U sat i pol koliko traje ovaj film, imamo veliku količinu neposebnih diskusija, napada vampira jeftinoga izgleda i na kraju eskalaciju u grupnoj vampiri vs. murjaci vs. pljačkaši mega sceni. Mlaćenje, bacakanje okolo, grickanje plastičnim zubima, topljenje vampira u najboljoj mainiri Evil Dead jedinice, samo su neki od detalja koji gledatelju pružaju na trenutke zabavnu B treščinu. Od svih majstorija koje nam autori filma nude, posebno se ističu repetitivne scene vampirskog cuclanja krvi, ali snimane iz perspektive unutrašnjosti vampirskih usta. Na trenutke mi je sve smrdilo na sličnu akciju iz legendarnog filma “The Dentist”.

Osim Danny Treja i potpuno drugačijeg Titty Twistera, ovaj film i nema neke veze sa originalom. Sa njim se dakako ne može mjeriti niti na jednom planu, pa bi ljudi apriori trebali imati nekakvu sklopku u glavi koja im govori da se radi u čistom B filmu. Sa tim na pameti, film bi čak na trenutke mogao i biti okarakteriziran kao zabavan.