Abnormal Psychology - Personality Disorders
Ovo je samo jedna od 13 epizoda u okviru serijala Abnormal Psychology i ova mi je posebno zanimljiva jer se bavi poremećajima ličnosti (personality disorders) pa sam odlučio da nju prvu postavim. Ovde su prezentovana 4. najcešća tipa poremećaja ličnosti, ospesivno-kompulsivni poremecaj, narcisoidni, anti-socijalni, i borderline (granični) poremećaj ličnosti. Za svaki od ova 4 poremećaja su dati odlični primeri i mogu da kažem da je ovaj dokumentarac pa i ceo serijal jako edukativan, nema previše stručnih izraza tako da svako može da razume, a i informacije su što je najbitnije skroz tačne. Što se tiče OCD-a (Obsessive-compulsive personality disorder) svi otprilike znamo o čemu se tu radi, znači to su ljudi opsednuti najčešće higijenom, svaka stvar mora da bude na svom mestu, i tako to, ali ipak nećete verovati dokle to može da ide, posebno taj trip sa čistoćom, ali ne bih sad o tome, ima u dokumentarcu i na internetu sasvim dovoljno informacija.
Većina nas misli da su narcisoidni ljudi oni koji su preokupirani sobom, koji vole da budu u centru paznje i tome slično, ali ipak to nije narcisoidni poremećaj (Narcissistic personality disorder) u pravom smislu te reči, jer narcisoidne ličnosti pored toga što su perfekcionisti one i bukvalno zavise od reakcija okoline, znači vole da budu u centru pažnje, ali ako njihov "performans" ne naiđe na odobravanje, ili okolina jednostavno ne prihvati to na pravi način, one padaju u bedak, pa se javlja i bes, znači totalno zavise od reakcije okoline i da nema okoline verovatno ne bi opstali, jer sliku o svojoj uspešnosti uglavnom grade preko drugih ljudi.
Antisocijalni poremećaj (Antisocial personality disorder) je najveći problem društva od kad ono postoji, jer takve osobe ne osećaju emocije na pravi način, a u nekim slučajevima ih uopšte ne osećaju, npr. tu nema ljubavi, nema empatije, nema griže savesti, nema morala itd. I da, ono što je simptomatično je da takve osobe sve obruću naglavce, pa tako ljudsku dobrotu posmatraju kao slabost, poštenje kao glupost, i realno kad se setim 90-ih, to je tako bilo u čitavom društvu, svako ko se snašao na nelegalan način smatran je za sposobnog, pametnog čoveka, dok ove poštenjačine smo smatrali za budale, beskurice. E sad, naravno da mi klinci taj pogled na svet nismo doneli od kuće, ili barem ja nisam, ali smo bili okruženi takvim načinom razmišljanja u školama, na ulici, i svuda, tako da je u neku ruku čitavo društvo bilo antisocijalno. Uglavnom, takve osobe se najčešće odaju kriminalu, jer nemaju te moralne stege da ih ometaju u vršenju krivičnih dela, znači takva osoba vrlo lako može da ubije nekog i da skoro pa zaboravi na to jer jednostavno ne oseća grižu savesti, za nju tuđi život ne predstavlja nešto bitno. I da, ono što je jako bitno, takve osobe kada osete bes pretvaraju ga u agresiju isključivo prema drugim ljudima, nikad prema sebi.
Kod borderlajnera (Borderline personality disorder) je to skroz obrnuto, oni svoj nezadrživi bes i agresiju okreću prvenstveno prema sebi, ili tako nekim objektima, a nisu retki ni pokušaji samoubistva, samopovređivanje svih vrsta, ali što se tiče tog samopovređivanja i njegovog dubljeg smisla za osobu koja to radi, bolje pogledajte dok. jer imam trip da se neću najbolje izraziti, pa nećete skontati o čemu se tu zapravo radi. Inače i sam imam ovu dijagnozu od pre par godina, tako da mogu sa sigurnošću da tvrdim da je sve navedeno tačno. Dalje, "graničari" takođe imaju problem sa strahom od samoće, strahom od napuštanja, a to sam i sam iskusio kada me je ostavila devojka sa kojom sam bio 5 godina, ja prvo nisam znao o čemu se tu radi, odakle tol'ki bol, odakle tol'ki bes, i tek par godina kasnije sam shvatio o čemu se radi. Znači najgoru stvar koju možete da uradite nekom graničaru, je da ga odbacite, i verujte mi na reč, nema goreg osećaja, a posebno ako se ta odbacivanja zaređaju, i evo npr. meni se desilo '99 da su me drugari izbacili iz jedne muzičke grupe, verujte mene i dan danas to boli iako je prošlo 10 godina, i nema šanse da ja to zaboravim, jednostavno bio sam odbačen i to me ubilo, a što više volite nekog ili nešto to je još gore, zato sam danas naučio da budem oprezan sa tako tim akcijama, da ne dajem previše od sebe ako nisam u dobroj meri siguran da je to OK, da pazim da se opet ne zajebem, jer taj bol, ta psihička patnja povodom odbacivanja je praktično neizdrživa tako da obično vodi u samopovređivanje ili neku još goru akciju. Naravno, neko će reći ostavi te riba koja ti je bila draga i normalno da patiš i da te boli, ali JOK, nije to TO, jer ne bi se to bezveze zvalo granični poremećaj ličnosti da se radi o uobičajenom bolu kad te neko ostavi, i ko to nije osetio ne zna jbga. O graničarima se još može reći da su izuzetno nestabilne ličnosti, da su manipulativne, znači imaju tendenciju da manipulišu bliskim osobama, impulsivne su, nepredvidljive, sklonije su od ostatka populacije zloupotrebi alkohola i droge, zatim imaju česte promene raspoloženja, naravno auto-destruktivne, ponekad se javlja ta jedna specifična vrsta besa koja mora nekako da se izbaci iz sebe (takve akcije završavaju samopovređivanjima), zatim osećaj krivice je užasan, e sad nije to ova regularna krivica kad nešto uradimo loše pa se sa razlogom osećamo krivi, nego su to bre neke skroz nerealne akcije, dešavalo mi se da se tako setim nečega od pre 15 godina i da me ubije osećaj krivica, da o tome razmišljam i po ceo dan, a to naravno veze s'mozgom nema. I da, ono što je najzanimljivije kod ovog poremećaja je da graničari sve vide crno-belo. E sad šta to tačno znači, e tu se upravo radi o onome zbog čega su me mnogi prozivali u poslednjih 15 godina, da idem iz jednog ekstrema u drugi ekstrem, iz krajnosti u krajnost. Npr. kad je neka osoba super ona je super do daske, znači idealizuje se, diže u nebesa i slično, ali ukoliko neka osoba izneveri poverenje nastaje DNO, ta osoba postaje najgora na svetu, sve najgrđe, mržnja prema njoj je neopisiva, i tome slično. Znači kod Borderlinera ne postoji sredina, mada sam ja tokom godina uspeo da napravim neku distancu, da mnogo ne preterujem kada su mi ljudi OK, jer znam da ću se kad tad razočarati pa da zaštitim sebe jbga. I uspeo sam sebi da napravim kao neku "među-kategoriju" OK ljudi sa kojima se može tu i tamo, dok oni koji su LOŠI oni su ostali loši i tu nema boga. A što je najgore zaista se vrlo često dešava da nekada OK osoba pređe u ovu kategoriju najgorih na svetu, za ubiti, što naravno nikako nije realno, ali onome ko ima taj problem to je zaista tako. Čak sam ranije imao i fizičke sukobe sa nekima od takvih osoba, ali kada sam shvatio o čemu se tu radi prestao sam da ispoljavam agresiju na taj način, mada iskreno, i dalje bi nekima vrlo rado kičmu odlomio.
Ako vas se svidi ova epizoda iskajte pa ću postaviti i ostalih 12. epizoda, zaista nije problem jer su veličine 170 MB, znači lake za upload. I naravno, bitno je napomenuti da nisu sve osobe koje poseduju neke od ovih osobina ili simptoma, osobe sa poremećajem ličnosti, jer u biti svi mi imamo po neku od ovih karakteristika, npr. dosta nas voli da je u centru pažnje ali to ne znači da se radi o narcisoidnom poremećaju ličnosti, jer ta dijagnoza je mnogo dublja da bi se tek tako bilo ko etiketirao. I da, poremećaji ličnosti se ne mogu izlečiti, ali se sa njima može sasvim OK živeti ako se nauče neka jednostavna pravila. (60 min)
http://abraxas365dokumentarci.blogspot. ... ality.html
(70 min)
