Ghostface wrote:Ne znan stari, pohvalno je ostat priseban u takvoj situaciji, ali granice ipak postoje. Kroz život si očito naučija bit skroman i to je nešto šta malo ko ima (odma se sitin onog crnca iz Harold and Kumar go to White Castle- "universe tends to unfold itself as it should"), al jedan malo čvršći stav ipak ne bi škodija, a bome ni prijava šefu ili tako nešto. Uostalom, jaki su ti i ostali kolege ako ostaju mirni na tako nešto. Znan da si već par puta reka kako radiš s debilima, al brate, takve ni ode u Dalmaciji nisan sreta.
Ma bogami... prvu godinu je bilo užasno teško, ali sada, svi su me prihvatili, ali ti problematični su sada postali vrlo rijetki. Ovaj što me pljunuo, mah, više nije ništa posebno jer ga više nitko ne podnosi, svi samo čekaju da odjebe odavde, i štite me što sam primijetio u zadnje vrijeme, kada govori iza mojih leđa i to. A drugi, ovaj što me šikanirao prvu godinu i govorio da će me jedanput premlatiti bez razloga, sada ne može bez moje pomoći... S obzirom na otkaze (rješavanja ljudi u privremenu penziju), imamo duplo više posla i ne može sve sam, pa treba moju pomoć, he. A i uspio sam još ga tako srediti da on sada ima svoj dio posla, tako da se više uopće ne miješa u moj dio posla gdje mi je radio štetu.
Ma nikada ništa ne ide na silu... Ako je baš problematično, otiđem šefu kao par puta i požalim se, pa to on sredi. Ali ako ništa od toga, polagano ih sredim kao ovoga gore spomenutog, ignoriram problematične i polako izgube kontrolu i ispadaju sramota u javnosti, maknem ih s posla i preuzmem ih.
A to za čvršćim stavom, je, i previše mi je čvrst, ali imao sam par puta ono "slom živaca", par dana kada je bilo puno posla gdje sam radio bez pauze, i onda mi se taj miješa u posao i radi štetu jer nezna brojati i što već, i izvičem se na njega... Ma da ga šef nije zaustavio, pokupio bi batine, ali opet bi se samo nasmijao i nastavio svoj posao.
Michel puši karu.
