--
FORMATI SLIKE
1. Standardni formati
1.1.1.33/1.37:1 ... ovo je klasicni fullscreen. Kada pomnozite sa 3, dobijete poznatu kombinaciju "4:3". U pricipu, ono x:y znaci da na x piksela sirine imate y piksel visine. Samim time, fullscreen nije bas skroz kockast, ali je blizu. Gotovo svi stariji televizori su napravljeni da im je 4:3 native format. Sto se filmova tice, retko ko - sem starijih TV produkcija i serija - zapuca da snima u ovom formatu, sem ako ga ne natera budzet (cak i ako ga budzet natera, postoje fore da se postigne widescreen - o tome kasnije). Izuzetak je Stanley Kubrick, koji je sve (uz par isprika) snimao u ovom formatu. Zasto ? Pa, Kubrick je na vreme realizovao napredak VHS-a i home video tehnologije, i nije hteo da ljudi u svojim domovima gube kvalitet slike u odnosu na bioskop. Sto nas dovodi do jednog zlotvornog pod-poglavlja...
1.1.1. Pan & Scan ... kako je neki bistri distributer svojevremeno skontao da nema sanse prebaciti widescreen na televizore, ljudi su poceli da seku filmove i da ih "kroje" po merama TV-a. Sto ce reci, gotovo svi filmovi su do 2000. i neke bili pan & scan, tj. izrendani da vam se uklope u 4:3 frejm televizora. Ukoliko je po sredi bio neki bitan kadar, dogodio bi se taj "pan", tj. vi bi ste videli nesto sto lici na pokret kamere, a u stvari je to samo editor koji vam salta 4:3 frejm sa jednog na drugi kraj filma ! Pogledajte i sami na sta to lici...malo veci fajl, trebace mu da se ucita ali shvaticete.
Srecom, Pan & Scan je gotovo izumro, i sada postoji samo u Wal-Martu gde glupim amerima smetaju "one crne crte gore i dole". No, postoji i nesto obrnuto...
1.1.2. Matting ... kada nemate kinte za wide sociva, sta uradimo ? Mattiramo...dakle, fullscreen kamera, kojoj jednostavno "odsecete" gore i dole i voila, opticka varka widescreen. Postoje dva tipa mattea - soft, u kojem se ne "blokira" slika, vec se samo u transferu trake "obelezi" sta treba iseci. Hard matte je kada bukvalno pokrijete socivo crnom trakom da vam izoluje pogled. Evo primera soft mattinga, i to cuvenog : Dawn of the Dead.
1.85:1 widescreen cap.
Shvatate sta zelim da kazem ? odlicno
Inace, Kubrick je ovako izbacivao filmove u bioskop, medjutim nijedan njegov DVD nema widescreen transfere (sem onih koji su, je li, snimani u WS-u).Ukratko, fullscreen nije uvek losa stvar, mada je postao prevazidjen zbog WS televizora. No, ukoliko pricamo o pan & scan klanici nekog widescreen filma...vodite racuna da gubite gotovo POLA slike u fullscreen konverziji.
Primeri 1.33/1.37:1 filmova : Full Metal Jacket, The Shining. Takodje, kako je widescreen proces izmisljen tek '53., svi filmovi do te godine su uvek i samo fullscreen.
1.2. 1.78/1.85:1 ... "kompromisno" resenje izmedju klasicnog sinemaskopa (o njemu malo kasnije) i fullscreena. Prednost je sto se ovaj format sada jako standardizovao - ovo je native rezolucija widescreen televizora, i sve nove serije se snimaju u ovom aspektu. Takodje, ukoliko radite pan & scan sa ovog aspekta, gubitak piksela je drasticno manji, i "scan" opcija se eliminise, jer slika nije toliko siroka da moras da je uvecavas da stane na ekran. David Cronenberg je poznati korisnik ovog formata, kao i John Landis (koji je otvoreno rekao da snima ovako kako ljudima ne bi previse kvario ugodjaj kod kuce). Gledanje filma snimljenog u ovom formatu na obicnom TVu ostavice manje "crne crte" nego klasican wide.
Primeri 1.78/1.85:1 filmova : recimo Platoon, bilo koja epizoda Masters of Horror, i milion drugih.
1.3. 2.35/2.40:1 ... klasican widescreen kakav ga svi znate. Prvi film snimljen u istom bio je istorijski epik "The Robe" iz '53, od tada pa navise ovaj format je jedan od najkoriscenijih na svetu. Pan & scan ovoga je jednostavno bruka. Obicni TV korisnici dobice mnogo crnog i malo vise slike, ali to je cena koju morate platiti da vidite celu sliku. Cak ce i vlasnici WS televizora dobiti crne strafte, no boze moj. Ovaj format je ubedljivo najveci vizuelni uzitak ukoliko gledate film nekoga majstora koji zna kako da napravi smisljenu kompoziciju - Sergio Leone je jedan od najvecih strucnjaka za ovaj format.
Primeri 2.35/2.40:1 filmova ... The Good, The Bad and the Ugly, i jos jednom, milion drugih.
2. Manje standardni formati
2.1. 1.66:1 ... nije ni full, a nije ni wide...da ga jebes sta je. Citao sam negde da je ovo bio evropski "odgovor" na 1.85:1, i ne cudi stoga sto je vecina ovih filmova snimano u evropi. Ima, naravno, izuzetaka, ali vecinom su filmovi u ovom formatu neki francuzi i italijani iz '60tih. Danas ne preterano rasprostranjen format.
Primeri 1.66:1 filmova : A Clockwork Orange, The Train, Robocop
2.2. 2.21:1[:b] ... neki nestandardni widescreen proces koji je Kubrick koristio u svoja dva wide filma. Da ne pisem "primere", odmah cu da kazem da su to Spartacus i 2001.
2.3. 2.70/2.77:1 ... poznatiji kao "cinerama", ovo je bio "presirok" format pravljen striktno za velike spektakle. Nije dogurao daleko jer je realno nepraktican (iseci ti to za TV upotrebu, a ako ga puste u WSu na TV-u, mozes da se slikas sa njime ako imas TV manji od 70cm, jer ce sve izgledati kao jedna mala obojena slajfna u moru crnog). Sada se vise ne snima u ovom formatu, koliko ja znam, a jedini primeri su raznorazni epici za siroke narodne mase.
Primeri 2.70/2.77:1 filmova : Ben-Hur, How the West was Won, The Battle of the Bulge
3. Transfer
Ovde se radi o transferu originalnih negativa na DVD. Samim time, ljudi se zale na los transfer kada je slika nedovoljno ostra ili kad film nije u pravilnom aspektu...ili hvale transfer kada izgleda jako zivopisno. Pan & Scan smo vec spomenuli, sto nas ostavlja sa dva nacina transfera widescreen negativa na disk - anamorfni (anamorphic) i letterbox.
3.1. Letterboxing[/i]
Kao alternativa pan & scanu, letterbox je uglavljivao celu widescreen sliku na VHS kasete, sa sve crnim straftama. Konkretno, letterbox na DVDu znaci da je neko transferirao i sliku i "letterboxing" (iliti te crne strafte) na DVD, a ne samo sliku, i tako zauzeo nepotrebnu bajtazu na taj crni prostor. Letterbox je arhaican proces i vise ne koristi, ali ukoliko imate neke starije diskove, videcete ovo na delu. Vlasnicima WS televizora se letterboxed disk ucita u 4:3 rezoluciji, pa morate rucno da ga "rasirite" na 16:9. Ovo ume da bude nezgodno ako koristite titlove, jer titlovi nekako uvek upadnu u taj letterbox koji se izgubi prilikom sirenja.
Primeri letterbox diskova : Field of Dreams, 48Hrs, The Thing (universal SE), Zombi 2 (Anchor Bay)
3.2. Anamorphic
Ovaj proces je superiorniji utoliko sto se crne strafte ne prebacuju na DVD, vec samo cista slika, na koju se potrosi najvise bajtaze, pa kad ubacite disk u plejer, on ce vam se predstaviti automatski "skockan" da idealno popuni frejm vaseg TV-a. Da ne govorimo da je rezolucija veca zbog nedostatka crnine, pa je i slika automatski kvalitetnija. Cesto cete videti i da se ovo reklamira kao "now fully enhanced for 16x9 TVs", ili jednostavno da pise na disku "x:y (16x9)". Primeri, pa, gotovo sve je anamorfno ovih dana...bez greske.
Eto, nadam se da sam pojasnio neke stvari. Nije sve 101% tacno, mozda i gresim negde, ali osnove su ciste...[/url]
(Horror, šta kažeš??)
