Tihe ubice iz komšiluka
Autor: T. Marković, A. Ž. Adžić | 10.09.2007 - 09:32
Najmonstruoznija ubistva u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci počinile su osobe za koje niko do tada nije verovao da su sposobne da počine zločin. Svi do jednog važili su za pomalo čudne, ali mirne, povučene i tihe ljude iz komšiluka.
Danijel Jakupek (26), koji je 27. avgusta ubio Vasilija Trbovića i njegovog petogodišnjeg sestrića Luku Opačića, a zatim njihova tela iskasapio i bacio u Dunav, u rodnim Novim Banovcima važio je za ćutljivu osobu, zatvorenu u sebe, koji se komšijama ponekad javljao u prolazu a nekad je, kako kažu, prolazio pored njih kao da ih ne vidi.
- Danijel je do pre godinu i po dana vodio normalan život, imao je devojku, pravio je žurke kod kuće, ali se onda naglo povukao u samoću. Prestao je da izlazi, jedino se družio sa Vasilijem. Retko je izlazio iz kuće, samo do obližnje kladionice. Pogled mu je nekako bio čudan, verovatno od droge. Po selu se pričalo i da je tukao i maltretirao majku Maricu, ali ona se na njega nikada nije požalila - pričaju komšije Jakupekovih.
I Nikola Radosavljević (39), koji je 27. jula u selu Jabukovac počinio masakr kada je ubio devetoro ljudi a dvoje ranio, važio je za dobrog, smirenog čoveka, koji se nikada nije svađao sa komšijama i rođacima. Prvi incident napravio je u maju prošle godine, kada je vraćajući se iz Austrije napao neke putnike u autobusu. Porodica ga je zbog toga odvela kod lekara. Konstatovano je da pati od akutne paranoidne psihoze. Imao je osećaj ugroženosti i stalni umišljaj da neko hoće da mu naudi, koji su pratile sumanute ideje o magiji. Dobio je lekove, situacija je smirila a Nikola je onda, misleći da mu je bolje, prestao da uzima terapiju. A onda se tog jutra kod Nikole, kako je opisala njegova supruga Jelena, pojavio sumanuti pogled koji je naslutio tragediju. Istukao je suprugu u dvorištu, uzeo pušku i u razmaku od samo stotinak metara, za nekoliko minuta usmrtio devetoro ljudi.
Žrtve iz okruženja
Neuropsihijatar Ratko Kovačević, bivši direktor Neuropsihijatrijske klinike u Centralnom zatvoru, koji se u svojoj dugogodišnjoj karijeri susreo s mnogo monstruoznih ubica, kaže za „Blic“ da iza ovakvih zločina stoje psihopatološki motivi.
- Iza tih zločina stoje neupadljivi, na prvi pogled normalni ljudi koji važe za veoma aktivne i funkcionalne osobe. Niko od njih nije agresivan i uglavnom komšije imaju samo za njih reči hvale, da su bili mirni, povučeni ljudi koji nisu uletali u svađe i sukobe - kaže Kovačević.
Na meti ovakvih zločinaca uglavnom se nađu ljudi koji su im veoma bliski. To potvrđuje i odnos koji su godinama imali Danijel Jakupek i Vasilije Trbović. Bili su drugovi odmalena, Vasilijeva majka je bila Danijelova učiteljica, jedni kod drugih su odlazili na slave.
- U jednom trenutku, između njih počnu nesuglasice. Stvori se netrpeljivost, koja vremenom raste. Kada se ideja o ubistvu rodi, i najmanja sitnica može da postane okidač da se uradi ono o čemu se do tada samo razmišljalo - objašnjava neuropsihijatar Kovačević.
On navodi i da se kod ubica ubrzo posle zločina ponovo javlja „zdrav razum“.
Prikrivanje ubistva
- Kada postanu svesni, reaguju racionalno i seku, komadaju tela. Iz jednog jedinog razloga: da bi prikrili zločin. Ubica razmišlja da mu je lakše da nosi i da zakopa ili baci delove nego celo telo. Drugi razlog je što prikrivanjem zločina ubica „opravdava ubistvo“ pred samim sobom - navodi Kovačević.
Interesantno je da ove ubice, kada policija dođe do njih, priznaju zločin, pa čak i objasne zašto su to uradili.
Tako je u martu ove godine Zoran Munćan (31), bankarski službenik iz Novog Sada, detaljno policiji opisao kako je na prevaru u svoj stan doveo Živojina Margetića, zatim ga zadavio i isekao na komade. Munćan je čak policiju odveo u nekoliko gradova Srbije, gde je u kontejnere bacao delove leša.
I Munćan je komšijama delovao kao miran mladić koji nikada nije pravio probleme. Tek posle zločina, neki su njegovu ćutljivost povezivali sa alkoholom i drogom.
- Monstruozne ubice se mogu nazvati i tihim ubicama, osobama koje s osmehom kriju nož iza leđa - kaže za „Blic“ kriminolog Zlatko Nikolić. To što posle zločina iskasape telo žrtve - objašnjava Nikolić - ukazuje da oni nisu šizofreničari, već psihopate.
- Samo uračunljiva, svesna osoba može posle zločina žrtvu da iskasapi, što nije slučaj sa šizofreničarima. Psihopate ne planiraju da iskasape žrtvu. To rade da bi prikrili zločin - tvrdi kriminolog Nikolić. On navodi i da se mnogi duševni bolesnici ne ispoljavaju kao ubice.
- Kada oni počine zločin, strah u javnost je veći jer građani ne znaju kako će ta osoba ubuduće reagovati - navodi Nikolić.
Branimir Aleksandrić, načelnik beogradskog Instituta za sudsku medicinu, za „Blic“ objašnjava i da se obdukcijom tela žrtve mogu doneti zaključci o motivu zločina, međusobnom odnosu žrtve i ubice, kao i o stepenu neuračunljivosti onoga ko je izvršio zločin.
- Nije isto da li je ubica žrtvi zadao tri ili 103 uboda nožem. Specijalista sudske medicine obdukcijom utvrđuje ne samo broj povreda, već i njihov redosled, koja je prva, koja je poslednja, koja je smrtonosna, i tako procenjuje koliko je zločin trajao. Na osnovu toga da li je žrtva patila, određuje se da li se radi o klasičnom ili gnusnom ubistvu - kaže profesor Aleksandrić.
On objašnjava i da u pojedinom slučajevima, posebno kada je u pitanju zločin iz strasti, mesto na kojem su grupisane povrede može da ukaže na motiv zločina.
- Bitno je utvrditi i da li se žrtva branila, kao i posle kojih povreda je mogla da se kreće, a kada je prestala svaka mogućnost njene odbrane. Položaj tela žrtve može da ukaže i na odnos sa ubicom, da li je žrtva ubijena licem u lice ili je napadnuta s leđa...- kaže Aleksandrić.
Prijavio nestanak roditelja
Tako je u fotelji prvog dana marta 2006. godine ubijena Marija Janković. Sin Dragan (28 ) to veče, po dolasku iz grada, majku je tukao francuskim ključem u stanu na Bulevaru oslobođenja 38 u Novom Sadu. Dragan je, zatim, istim ključem u spavaćoj sobi ubio i oca Dušana. Leševe je potom u kupatilu isekao lovačkim nožem, testerom i sekirom. Delove tela, upakovane u kese, Dragan je pobacao po gradu, a zatim dva dana kasnije policiji prijavio nestanak roditelja. Dragan, koji je bio sin jedinac, kako navode komšije, bio je sportista, uvek ljubazan, ali tih i povučen mladić.
Hronologija zločina
27. avgust 2007.- Danijel Jakupek (26) ubio Vasilija Trbovića i njegovog petogodišnjeg sestrića Luku Opačića u svojoj kući u Novim Banovcima, a zatim njihova tela iskasapio i bacio u Dunav.
27. jul 2007.- Nikola Radosavljević (39) počinio masakr u selu Jabukovac kada je za samo deset minuta hicima iz puške ubio devetoro ljudi, a dvoje ranio.
9. mart 2007.- Zoran Munćan (31), bankarski službenik iz Novog Sada, na prevaru u svoj stan doveo Živojina Margetića, zatim ga zadavio i isekao na komade. Delove leša bacio u kontejnere u nekoliko gradova Srbije.
1. mart 2006.- Dragan Janković (28 ) francuskim ključem ubio roditelje Mariju i Dušana. Leševe je potom isekao lovačkim nožem, testerom i sekirom. Upakovane u kese, Dragan je delove tela pobacao po gradu, a dva dana kasnije policiji prijavio nestanak roditelja.
)
