Director:
Rich Ambler
http://www.imdb.com/title/tt0482602/Based on the true story of the mass murderer Jeffrey Dahmer, the events within the family behind, and leading up to, his capture.
Odma' napomena : samo za fanatike, znachi nikako ne gledati ukoliko ne poznajete chitavu prichu o zivotu i prikljuchenijima Dzefrija Dahmera. Jer bez odgledanog barem jednog dokumentarca ili igranog filma nishta necete pokapirati. Znachi produkcija na samom dnu ali za prave fanatike to zaista nije bitno jer se prati pricha koja je trebala da bude posvecena odrastanju jednog serijskog ubice, kanibala i nekrofila a zapravo je u prvi plan stavljen otac Lionel Dahmer i njegova pricha sa mnogobrojnim fleshbekovima na deshavanja iz detinjastva koja smo mogli da vidimo i u prethodna dva igrana filma tako da ovde realno nema nicheg novog osim shto je Lionel prikazan kao jedan zaista brizan, pomalo naivan, bogobojazljiv otac koji je uprkos svemu zaista voleo svoga sina. No chinjenice iz realnog zivota nam govore da Lajonel nije bio nimalo naivan lik, jer iako je vrlo dobro znao chime mu se sin bavio dok je bio josh klinac (muchenje i cherechenje malih zivotinja iz komshiluka) zatvarao je ochi pred problemom ko i svaki pravi otac. I shto je najgore od svega kad je Dzefri otishao da sluzi svoju kaznu dobri otac pripadnik te i te crkve (zaista je nebitno koje) sva zlodela mu je oprostio kako i prilichi hrishcanski , znachi sva ta ubistva i zlo, al' jedino shto mu nikad do same smrti nikako nije mogao da oprosti je homoseksualizam , znachi budi ti sine ubica, nekrofil i kanibal al samo mojne da se jebesh sa drugim mushkarcima i sve ce biti u redu. To vam je otprilike rezonovanje Lionela Dahmera koji je kasnije naravno unovchio celu prichu oko svog sina i njegove nasilne smrti predstavljajuci sebe bash kako je predstavljen u ovom filmu, iz fazona : "eh da sam ranije prepoznao te simptome mozda sam mogao i da pomognem mom Dzefu" gistro-shatro, uglavnom na kraju je napisao i knjigu (bestseler u startu) koja ima slichan naslov ovom filmu i predpostavljam da je scenario radjen bash prema toj knjizi jer ovakvo dizanje oca jednog serijskog ubice u nebo malo je ipak preterano za moj ukus. Aj da je Dzefri imo i majku pa kao OK nije samo otac kriv, al nije, imao je macehu koja je isto ovde predstavljena kao zrtva-svetica i naravno sve je znala al eto jadna nije ona kriva ona je ipak samo maceha i slichno. Dzefri je vec sa 20-ak godina bio prepushten svojoj babi da zivi sa njom solo, postao hardkor alkoholichar , a svoj potisnuti homoseksualizam zbog oca homofoba (jer crkva tako veli) je na kraju iskazao na najbrutalniji moguci nachin. Ako nista barem je imao stila. Dzefri Dahmer - nekrofil...al' sharmer...
